Glavna uprava Hanbana (Confucius Institute) Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Pekingu

Načini izražavanja tona govora

 

1. Retoričko-upitnom rečenicom izraziti ton naglašavanja

 

U svakodnevnoj komunikaciji često se koristi retoričko pitanje za potvrđivanje ili poricanje neke činjenice, čime se ostvaruje efekat naglašavanja tona govora. U kineskom jeziku bilo koja izjavna ili upitna rečenica mogu dodavanjem retoričkog tona postati retoričko-upitne rečenice. Najvažnija odlika retoričko-upitnih rečenica jeste isticanje afirmativnog značenja odričnim oblikom, i naglašavanje negativnog značenja potvrdnim oblikom. Na kraj retoričko-upitnih rečenica može se staviti znak pitanja ili znak uzvika, a mogu i oba.
 
Generalno govoreći, upitna zamenica u retoričkim upitnim rečenicama zadržava svoje prvobitno značenje. Pogledajmo nekoliko primera.

 

1) 说逛街不是运动?!/Shéi shuō guàng jiē bù shì yùndòng?!
Ko kaže da šetnja gradom nije rekreacija?!

 
2) 说我是宅男!/Shéi shuō wǒ shì zháinán!
Ko kaže da sam kućna buva!
 
3) 我怎么不喜欢运动?!/Wǒ zěnme bù xǐhuan yùndòng?!
Kako ne volim da vežbam?!
 
4) 你怎么可以不来?!/Nǐ zěnme kěyǐ bù lái?!
Kako možeš da ne dođeš?!
 

2. Konstrucijom „是…的/shì…de” se naglaša mesto, vreme i način realizovane radnje

 

Kada je potrebno istaći ili naglasiti vreme, mesto, način, izvršioca ili primaoca neke ostvarene radnje, tj. ta radnja je poznata i govorniku i sagovorniku, koristi se glagolsko-predikatska rečenica sa „是…的/shì…de”. Modalni prilog „是/ SHI” se javlja ispred rečeničnog konstituenta koji je potrebno naglasiti (npr. subjekat, priloška odredba za vreme, mesto, način, i dr.), modalna rečca „的/DE” se stavlja na kraj rečenice. Ponekad se „的/DE” nalazi ispred objekta. Na primer:

 

1) 我上午11点。/Wǒ shì shàngwǔ shíyī diǎnlái de. (Naglašava se vreme vršenja radnje.)
Došao sam u 11 č. prepodne.

 

2) 我在贝尔格莱德孔子学院汉语。/Wǒ shì zài Bèi’ěrgéláidé Kǒngzǐ xuéyuàn xué de Hànyǔ. (Naglašava se mesto vršenja radnje.)
Učio sam kineski jezik u Institutu Konfucije u Beogradu.

 

3) 我89路公共汽。/Wǒ shì zuò bāshíjiǔ lù gōnggòng qìchē lái de. (Naglašava se sredstvo vršenja radnje.)
Došao sam autobusom 89.

 

4) 王芳请我来。/ Shì Wáng Fāng qǐng wǒ lái de. (Naglašava se vršilac radnje.)
Vang Fang me je pozvala da dođem.

 

5) 王芳果汁儿。/Shì Wáng Fāng mǎi de guǒzhīr. (Naglašava se vršilac radnje.)
Vang Fang je kupila sok.

 

Isto tako, ova vrsta rečenice može se koristiti za postavljanje pitanja o vremenu, mestu, načinu, izvršiocu neke već ostvarene ili poznate radnje. Na primer:

 

6) 你什么时候?/Nǐ shì shénme shíhou lái de?
Kada si došao?

 

7) 你在哪儿汉语?/Nǐ shì zài nǎr xué de Hànyǔ?
Gde si učio kineski jezik?

 

8) 你的中国朋友怎么过周末?/Nǐ de Zhōngguó péngyou shì zěnme guò zhōumò de?
Kako tvoji prijatelji u Kini provode vikend?

 

9) 请你来?/Shì shéi qǐng nǐ lái de?
Ko te je pozvao da dođeš?

 

10) 果汁儿?/Shì shéi mǎi de guǒzhīr?
Ko je kupio sok?

 

Modalni prilog „是/SHI” se može koristiti ispred predikatskog glagola kada je radnja ili situacija opisana glagolom uzrok nastanka određenog rezultata. Ukoliko u takvoj rečenici glagol ima objekat, onda se glagol mora ponoviti posle objekta. Na primer:

 

11) 米莉查累了。/Mǐlìchá lèi le shì huábīng huá de.
Milica se umorila od klizanja.

 

12) 她头疼。/Tā tóu téng shìjiǔ de.
Boli je glava od alkohola.

 

Odričan oblik „是…的/shì…de” je „不是…的/bù shì…de” :

 

13) 我不是昨天,是前天来的。/Wǒ bù shì zuótiān lái de, shì qiántiān lái de.
Ja nisam juče došao, već (sam došao) prekjuče.

 

14) 我不是89路公共汽车7路电车来的。/Wǒ bù shì zuò bāshíjiǔ lù gōnggòng qìchē lái de, shìzuò qī lù diànchē lái de.

Nisam došao autobusom 89, već tramvajem 7.

 

15) 我不是在中国汉语,在贝尔格莱德孔子学院。/Wǒ bù shì zài Zhōngguó xué de Hànyǔ, shìzài Bèi’ěrgéláidé Kǒngzǐ xuéyuàn xué de.
Nisam učio kineski jezik u Kini, već sam ga učio u Institutu Konfucije u Beogradu.

 

16) 不是王芳果汁儿,王伟。/Bù shì Wáng Fāng mǎi de guǒzhīr, shìWáng Wěi mǎi de.
Nije Vang Fang kupila sok, već (je kupio) Vang Vei.

 

U govornom jeziku modalni prilog „是/SHI” se može izostaviti, osim u slučaju kada se naglašava radnja iskazana glagolom:

 

17) 我昨天。/Wǒ zuótiān lái de.
Došao sam juče.

 

18) 我在贝尔格莱德孔子学院汉语。/Wǒ zài Bèi’ěrgéláidé Kǒngzǐ xuéyuàn xué de Hànyǔ.
Učio sam kineski jezik u Institutu Konfucije u Beogradu.

 

19) 王芳果汁。/Wáng Fāng mǎi de guǒzhīr.
Vang Fang je kupila sok.

 

Netačno je reći: „米莉查累了滑冰滑的/Mǐlìchá lèi le huá bīng huá de”, jer je izostavljeno „是/SHI”.


 
Kancelarija Instituta Konfucije, usled trenutne epidemijske situacije, radi skraćeno: ponedeljkom, sredom i četvrtkom od 9 do 13 č, a ostalim danima radimo onlajn.

 
Za sva pitanja možete pisati na naš mejl institutkonfucije@fil.bg.ac.rs,
a odgovor možete očekivati u najkraćem mogućem roku.

 

 

 
 
 
 

 
 

 
 

Prijavite se za newsletter ______________________________

Kineski jezik i kultura ______________________________