Zapovednom rečenicom se nekome (ili u određenom kontekstu sebi) upućuje molba ili naredba, ili se iskazuje šta treba, a šta ne treba činiti. Potvrdne zapovedne rečenice se koriste za molbu ili naredbu, a odrične zapovedne rečenice za odvraćanje ili zabranu. Glagoli i glagolske fraze u zapovednim rečenicama izražavaju konkretne i autonomne radnje. Iako se neki glagoli mogu i samostalno koristiti u takvim rečenicama, poput „走！/Zǒu!” (Idi!), „坐！/Zuò!” (Sedi!), većina ovih glagola pak ne može samostalno graditi potvrdnu zapovednu rečenicu, već se mora upotrebiti udvojeni oblik glagola ili iza glagola dodati kvantifikator „一下/yíxià” (kratko vreme, malo), aspektualna rečca „着/zhe” ili „了/le”, glagolska dopuna, i drugo. Ispred pojedinih glagola je potrebno dodati reč „请/qǐng” (moliti). Na primer:„谈谈！/Tántan!” (Pričaj!), „收拾一下！/Shōushi yíxià!” (Počisti!), „站着！/Zhàn zhe!” (Stani!), „睡了！/Shuì le!” (Na spavanje!), „跪下！/Guì xià!” (Klekni!), „抓紧！/Zhuā jǐn!” (Drži čvrsto!), „请帮忙！/Qǐng bāngmáng! (Molim te pomozi!)”, „请给我拿一条40尺码的。/Qǐng gěi wǒ ná yī tiáo 40 chǐmǎ de.” (Molim Vas donesite mi haljinu veličine 40.), „请跟我去收银台付款。/Qǐng gēn wǒ qù shōuyíntái fùkuǎn.” (Molim Vas pođite sa mnom do kase da platite.). Često se na kraju potvrdnih zapovednih rečenica dodaju određene modalne rečce, kao što su „吧/ba”, „啊/a”, na primer: „走吧！/Zǒu ba!” (Idemo!), „你吃啊！/Nǐ chī a!” (Jedi!).
 
U odričnim zapovednim rečenicama koje izražavaju odvraćanje ili zabranu koristiće se „别/bié” (ne, nemoj) ispred glagola, a mogu se koristiti i pojedini samostalni glagoli. Osim toga, u odričnim zapovednim rečenicama može se upotrebiti „了1/le1” koje izražava ostvarenu radnju ili modalna pomoćna rečca „了2/le2”. Pogledajmo primere: „别哭！/Bié kū!” (Ne plači!), „别感冒了！Bié gǎnmào le!” (Pazi da se ne prehladiš!), „别忘了！/Bié wàng le!” (Nemoj da zaboraviš!).
 
Pridevi, imenice i prilozi takođe mogu graditi zapovednu rečenicu. Kada pridevi samostalno grade zapovednu rečenicu, iznosi se određen zahtev sagovorniku u odnosu na konkretno ponašanje ili radnju koji su mu poznati. U potvrdnim rečenicama se obično nakon prideva mora dodati „（一）点儿/ (yì) diǎnr” (malo), „（一）些/ (yì) xiē ” (nešto)，odnosno gradi se zapovedna rečenica sa komparativnim oblikom prideva. Na primer: „慢点儿！/Màn diǎnr!” (Sporije!), „认真点儿！/Rènzhēn diǎnr” (Pažljivije!). U odričnim rečenicama se uglavnom ispred prideva dodaju prilozi koji izražavaju visok stepen „那么/nàme” (tako, toliko), „太/tài” (suviše), što pokazuju sledeći primeri: „别那么快！/Bié náme kuài!” (Nemoj tako brzo!), „别太咸！/Bié tài xián!” (Nemoj suviše slano!).
 
Zapovedne rečenice sastavljene samo od imenica kazuju da se od sagovornika traži neka stvar, a koja je sagovorniku iz određenog konteksta razumljiva. Na primer: 水！/Shuǐ!” (Vode! tj.: Daj mi vode!), „手机！/Shǒujī!” (Mobilni! tj.: Daj mi mobilni telefon!).
 
U svakodnevnom kineskom jeziku retko se koriste zapovedne rečenice sastavljenje od samog priloga, izuzev pojedinih priloga koji modifikuju glagole, kao što je npr. „赶紧/gǎnjǐn” (užurbano, žurno) koji gradi imperativne rečenice: „赶紧啊！/Gǎnjǐn a!” (Požuri! tj.: Uradi to odmah!)

Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar