Imenička sintagma ima istu sintaksičku funkciju kao njena glavna reč — imenica. Atribut, kao njen zavisni konstituent mogu da čine pune reči, kao što su zamenice, imenice, pridevi, glagoli, sintagme ili čak klauze. Na primer:

 
• Zamenica u svojstvu atributa imeničke sintagme: 我哥哥/wǒ gēge (moj stariji brat), 她弟弟/tā dìdi (njen mlađi brat), 我的手机/wǒ de shǒujī (moj mobilni telefon), 她的书/ tā de shū (njena knjiga), 谁的生日/shéi de shēngri (čiji rođendan), 这儿的中餐/zhèr de zhōngcān (ovdašnja kineska hrana)

 

• Imenica u svojstvu atributa imeničke sintagme: 汉语老师/Hànyǔ lǎoshī (nastavnik kineskog jezika), 手机号码/shǒujī hàomǎ (broj mobilnog telefona), 书的名字/shū de míngzi (naslov knjige) , 家的地址/jiā de dìzhǐ (kućna adresa), 前边的咖啡馆/qiánbiān de kāfēiguǎn (kafić koji je ispred)

 

• Pridev u svojstvu atributa imeničke sintagme: 红裙子/hóng qúnzi (crvena haljina), 快餐/kuàicān (brza hrana), 好书/hǎo shū (dobra knjiga), 漂亮的裙子/piàoliang de qúnzi (lepa haljina), 特别的晚会/tèbié de wǎnhuì (posebna zabava), 公共汽车/gōnggòng qìchē (gradski autobus)

 

• Glagol u svojstvu atributa imeničke sintagme: 学习方法/xuéxí fāngfǎ (metod učenja), 休闲方式/xiūxián fāngshì (način razonode), 休息时间/xiūxi shíjiān (vreme za odmor), 旅游的景点/lǚyóu de jǐngdiǎn (turistička znamenitost)

 

• Neka druga sintagme u svojstvu atributa imeničke sintagme: 很多作业/hěn duō zuòyè (obiman domaći zadatak), 紧张而忙碌的生活/jǐnzhāng ér mánglù de shēnghuó (stresan i užurban život), 上课的教室/shàngkè de jiàoshì (učionica za nastavu), 网上购物的平台/wǎngshàng gòuwù de píngtái (platforma za onlajn kupovinu).

 

• Klauza u svojstvu atributa imeničke sintagme: 昨天我和米莉查一起去玩儿的滑冰场/zuótiān wǒ hé Mǐlìchá yìqǐ qù wánr de huábīngchǎng (klizalište na koje smo juče zajedno išle Milica i ja), 我在淘宝网上给她弟弟买的生日礼物/wǒ zài Táobǎo wǎngshàng gěi tā dìdi mǎi de shēngri lǐwù (rođendanski poklon koji sam kupila za njenog brata na onlajn platformi Taobao)

 
Primetno je da se u nekim gorenavedenim primerima nalazi strukturna pomoćna rečca „的/de”, a u nekima ne. (Ne)javljanje rečce „的/de” u imeničkoj sintagmi je prilično složena pojava, stoga se ne može u nekoliko reči ili gramatičkim pravilom objasniti kada se mora koristiti „的/de”, a kada njena upotreba nije obavezna, na šta do određenе mere utiče i ritmičnost jezika. Generalno govoreći, kada je zamenica odredba, ukoliko je imenički pojam neljudsko biće, onda se između odredbe i i imeničke reči mora staviti „的/de”, kao u primeru „我的手机/wǒ de shǒujī” (moj mobilni telefon), „我的猫/wǒ de māo” (moja mačka); ukoliko je imenički pojam zajednica ili organizacija kojoj pripada lice koje pokazuje lična zamenica, onda nije potrebno da se doda pomoćna rečca „的/de”, na primer: „我妈妈/wǒ māma” (moja mama), „你们学校/nǐmen xuéxiào” (vaša škola).
 
Kada je odredba imenica koja imenuje pravac ili poziciju, onda je između glavnog i zavisnog konstituenta imeničke sintagme obično potrebno dodati „的/de”, kao u primeru: „前边的咖啡馆/qiánbiān de kāfēiguǎn” (kafić којi je ispred). Ukoliko su odredba i glavna reč sastavljene od istog broja slogova, npr. kada su dvosložne, tada se obično izostavlja „的/de”. Međutim, kada je odredba jednosložna reč, a glavna reč višesložna ili obrnuto, mora se dodati „的/de” za formiranje atributivnog odnosa, što ilustruju sledeći primeri: „书的名字/shū de míngzi” (naslov knjige), „中餐馆的菜/zhōngcānguǎn de cài” (jelo kineskog restorana).
 
Situacija je složena i kada su pridevi odredbe. Generalno govoreći, postoji restrikcija na određene kvalitativne prideve i ne mogu direktno da određuju imenicu (bez upotrebe rečce „的/de”). Međutim, s druge strane, ne postoji ni gramatičko pravilo ni semantičko polazište na osnovu koga se može precizno odrediti koji pridevi mogu direktno modifikovati imenice. Dakle, imeničke sintagme u kojima je odredba pridev na neki način, predstavljaju frazeologizme, a pojedini jednosložni pridevi i neke jednosložne imenice čak tvore srasle reči, zato se između njih ne mogu dodati druga reč ili rečca, kao u primerima: „素食/sùshí” (vegetarijanska hrana), „中餐/zhōngcān” (kineska hrana), „好人/hǎorén” (dobar čovek), itd. U ovim ustaljenim frazama pridevi imaju posebna značenja, stoga je neophodno da svaki zasebno upamtimo, recimo pridev „老/lǎo” (star) u primeru „老朋友/lǎo péngyou” (stari prijatelj) znači „međusobno se dugo i dobro poznavati”, dok u izrazu „老时间/lǎo shíjiān” (staro vreme) „老/lǎo” ima značenje „prvobitno, ranije dogovoreno”. U dolenavedenim primerima u levoj koloni su primeri kolokacija koji su tačni, a u desnoj koloni su izrazi koji nisu u duhu kineskog jezika.
 

 
 
Kada ovim pridevima prethode prilozi za stepen (npr. „很/hěn”, sa značenjem „veoma”, „puno”) ili kada su pridevi udvojeni, dodaje se pomoćna rečca „的/de” i prilično se slobodno može određivati bilo koja imenica, što možemo videti u primerima koji ilustruju duh kineskog jezika: „圆圆的头/yuányuán de tóu” (okruglasta glava) , „白的书/bái de shū” (bela knjiga), „很蓝的海/hěn lán de hǎi” (veoma plavo more), „很好的网/hěn hǎo de wǎng” (veoma dobra Internet konekcija), „很客气的信/hěn kèqi de xìn” (veoma učtivo pismo), „漂亮的街道/piàoliang de jiēdào” (lepa ulica), itd.
 
Kada pridevi opisuju fazna stanja ili privremene osobine imeničkog pojma, mora se između odredbe i centralne reči koristiti pomoćna rečca „的/de”, na primer: „高兴的样子/gāoxìng de yàngzi” (raspoložen izgled), „胖胖的孩子/pàngpàng de háizi” (debeljuškasto dete), „雪白的大地/xuěbái de dàdì” (snežno belo prostranstvo), „暖和的天气/nuǎnhuo de tiānqì” (toplo vreme), itd.
 
Dvosložni glagoli uglavnom mogu direktno da određuju imenicu, dok se između jednosložnih glagola i imenice mora koristiti „的/de”, kao u primerima: „吃的东西/chī de dōngxi” (stvari za jelo), „用的东西/yòng de dōngxi” (stvari za upotrebu), „（要）看的书/ (yào) kàn de shū” (knjiga koja (treba da) se čita), itd. Kada su odredbe glagolske fraze ili klauze, mora se upotrebiti rečca „的/de”, što smo pokazali u prethodnom primeru.
 
Među imeničkim sintagmama postoji posebna vrsta koju čine samo zavisni konstituent (zamenička, pridevska ili glagolska odredba) i strukturna rečca „的/de”.Ove odredbe opisuju određeno svojstvo ili pripadnost imeničkog pojma. Na primer, „我的/wǒ de” (moj) i „学校的/xuéxiào de” (koji pripada školi) ukazuju na stvari koje pripadaju meni, osnosno školi”; „纸的/zhǐ de” (papirni) i „铁的/tiě de” (gvožđani) opisuju „stvari koje su napravljene od papira ili gvožđa; „红的/hóng de” (crven) i „漂亮的/piàoliang” (lep) ukazuju na „stvari koje su crvene boje ili lepe”; „吃的/chī de” (hrana) i „玩儿的/wánr de” (igračke) znače „stvari koje su za jelo ili stvari koje su za igru.” Pomoćna rečca „的/de” se može koristiti i iza upitnih zamenica i na taj način formirati upitne rečenice, na primer: „谁的？/Shéi de?” (Čiji?), „哪儿的?/Nǎr de?” (Odakle?). Međutim, kada se iza upitne zamenice „什么/shénme” (šta) doda „的/de” gradi se fraza koja ima drugo i posebno značenje. Naime, „什么的/shénme de” se koristi iza jedne ili nekoliko reči ili fraza i ima značenje „i drugi”. Pogledajmo sledeće primere:
 

• 你说的也有道理，这是我喜欢的一种休闲方式。/Nī shuō de yě yǒu dàolǐ, zhè shì wǒ xǐhuan de yī zhǒng xiūxián fāngshì. (To što kažeš takođe ima smisla, ali ovo je način opuštanja koji volim.)

 

• 黑的或者橘黄色的我都喜欢。/Hēi de huòzhě júhuángsè de wǒ dōu xǐhuan. (Sviđa mi se (ona) u crnoj ili u narandžastoj boji.)

 

• 你弟弟喜欢穿的还是玩儿的？/Nǐ dìdi xǐhuan chuān de háishi wánr de? (Da li tvoj brat voli odeću ili igračke?)

 

• 买一套运动服或者帽子什么的，怎么样？/Mǎi yī tào yùndòng fú huòzhě màozi shénme de, zěnmeyàng? (Šta misliš da kupim komplet trenerku ili kapu, ili nešto slično?)

 

• 他喜欢玩游戏什么的。/Tā xǐhuan wánr yóuxì shénme de. (On voli da igra igrice i tome slično.)

Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar