Institut Konfucije u Beogradu i Biblioteka grada Beograda organizuju cikolus predavanja o kineskoj kulturi u novembru 2022. godine
7. decembar 2022. u 19 časova
Kineska akupresura za uobičajena oboljenja
Filip Manja
Naučićemo kako da jednostavnim tehnikama akupresure i samomasaže pomognemo sebi i drugima da reše uobičajena oboljenja: prehlade, probleme sa sinusima, varenjem, mučnine, glavobolje, menstrualne bolove, itd.
14. decembar u 19 časova
MITSKA BIĆA I ČAROBNI PREDMETI U KINESKIM I JAPANSKIM BAJKAMA
Prof. Dr Nada Maćig Sekulić
Iako se bajka u svom klasičnom i distinktivnom folklornom izrazu pojavljuje prevashodno kao evropska bajka, svet mašte, u kome ona nastaje, nikada nije poznavao granice među narodima, te je poreklo svake bajke u osnovi multikulturalno i kao takvo je utkano u folklorne tradicije različitih naroda. Bajka je priča „za svakog i ni za koga“ – ona nije namenjena nekoj posebnoj društvenoj grupi, već biću mašte u svima nama.
Predstavljanje nekih od najpoznatijih kineskih i japanskih bajki (neuatorizovanih priča o fantastičnim bićima i događajima ustanovljenih na folkloru i religiji ovih naroda), kao sto su Urashima Taro, Momotaro, Priča o princezi Kaguyi, Legenda o beloj zmiji, Prelepa ćerka Liu-Kunga, Priča o osam besmrtnika, omogućava nam pristup ovim kulturama prečicom.
Čudesno se na neposredan način očituje u mašti svake osobe pojedinačno, omogućujući nam da proputujemo putevima koje određuje geografija mašte, da se suočimo sa najstrašijim demonima, kao i sa vilinskim dušama, da lično oprobamo magične predmete sa prepoznatljivim azijskim obeležjima i da upoznamo duh drugih naroda daleko prisnije nego što bismo mogli krećući se brodovima, avionima i šetajući betonskim gradovima.
21. decembar 2022. u 19 časova
Lao Ci i Heraklit: priča o daou i logosu
Prof. dr Radosav Pušić
Veze antičke Grčke i antičke Kine nije moguće prikazati samo kroz prizmu dva mislioca, ali je to svakako korak u dobrom pravcu. Govoreći o šestom veku stare ere, kada su, kako tvrde istoričari, živeli Lao Ci i Heraklit, računam na nekoliko pretpostavki koje se čine bitnim za razumevanje kako onog vremena, tako i njihove filozofije.
Prvo, materijalno-energetski oblik našeg tela jeste vidljiva, prolazna ili ograničena pojava naše nevidljive, nematerijalne, neuništive, svesne ili smisaone suštine. Prema tome, rađanje i smrt ne predstavljaju nastanak i nestanak naše suštine već pojave. Naša esencija ili svest uvek postoji bez obzira da li reflektuje svoju pojavu, tj. da li se nalazi u telu i aktivnoj, fizičkoj fazi razvoja ili egzistira u svojoj bespojavnoj, nefizičkoj dimenziji.
Biblioteka grada Beograda, Odeljenje umetnosti