Potvrdno-odrična upitna rečenica
U kineskom jeziku je uobičajeno postavljanje pitanja upotrebom upitne rečenice sastavljenje od potvrdnog i odričnog oblika predikata, očekujući od sagovornika da kao odgovor odabere jednu od ponuđenih mogućnosti. Kada se ova vrsta upitnih rečenica uporedi sa situativnim opštim upitnim rečenicama koje se grade pomoću „吗/ma” ili „吧/ba”, onaj koji postavlja pitanje koristeći potvrdno-odričnu upitnu formu nema tendenciju da nameće potvrdan ili odričan odgovor, niti ima pretpostavku o mogućem odgovoru. Na primer:
- 诺维萨德离贝尔格莱德远不远？/Nuòwéisàdé lí Bèi’ěrgéláidé yuǎn bu yuǎn? (Da li je Novi Sada daleko od Beograda?)
- 你玩不玩手机？/Nǐ wán bu wán shǒujī? (Da li se igraš mobilnim telefonom?)
- 这个塞尔维亚电影有没有意思？/Zhè ge Sài’ěrwéiyà diànyǐng yǒu méiyǒu yìsi? (Da li je zanimljiv ovaj srpski film?)
- 宫保鸡丁好吃不好吃？Gōngbǎojīdīng hǎochī bu hǎochī? (Da li je ukusna carska piletina?)
Kada glagolski predikat ima objekat, kao što je slučaj u drugom primeru, takođe se može reći: „你玩手机不玩？/Nǐ wán shǒujī bu wán?” (Da li se igraš mobilnim telefonom ili ne?). Mogući odgovori su: „我玩手机/Wǒ wán shǒujī” (Igram se mobilnim telefonom.) ili „我不玩手机/Wǒ bù wán shǒujī” (Ne igram se mobilnim telefonom.).
Ukoliko se iza glagolskog ili pridevskog predikata nalazi „了/le”, u odričnom obliku će se koristiti samo negacija „没有/méiyǒu” (ne, nije); ako glagol ima objekat onda se „了/le” mora staviti iza objekta, koji će zajedno sa „没有/méiyǒu” (ne, nije) graditi potvrdno-odričnu upitnu rečenicu.
- 米莉查睡了没有？/Mǐlìchá shuì le méiyǒu? (Da li je Milica zaspala?)
- 天气热了没有？/Tiānqì rè le méiyǒu? (Da li je vreme otoplilo?)
- 王芳去看电影了没有？/Wáng Fāng qù kàn diànyǐng le méiyǒu? (Da li je Vang Fang išla da gleda film?)
Ukoliko se izdvoji 7. primer, mogući odgovori su: „王芳去看电影了/Wáng Fāng qù kàn diànyǐng le” (Vang Fang je išla da gleda film) ili „王芳没去看电影/Wáng Fāng méi qù kàn diànyǐng” (Vang Fang nije išla da gleda film.)
Kada govornik postavljajući pitanje iznosi relativno sigurnu procenu neke činjenice ili situacije, može koristiti upitnu rečenicu „是不是/shì bu shì” kako bi dobio potvrdu sagovornika. „是不是/shì bu shì” se u potvrdnoj rečenici koristi ispred predikata, a takođe se može staviti na početak ili kraj rečenice: Na primer:
- 你哥哥的这位朋友是不是来休年假的？/Nǐ gēge de zhè wèi péngyou shì bu shì lái xiū niánjià de? (Da li je ova drugarica tvoga brata došla na godišnji odmor?)
- 是不是我们不去黑山旅游了？/Shì bu shì wǒmen bú qù Hēishān lǚyóu le? (Je l’ ne idemo u Crnu Goru na putovanje?)
- 你今年夏天和朋友一起去西班牙玩，是不是？/Nǐ jīnnián xiàtiān hé péngyou yìqǐ qù Xībānyá wán, shì bu shì? (Je l’ ovog leta ideš zajedno sa prijateljima u Španiju u provod?)
Kada se odgovara na gorenavedena pitanja mora se prvo izraziti nedvosmislena potvrda „是的/shìde” (da) ili „不是的/bú shìde” (ne), a potom na osnovu okolnosti dati detaljnije objašnjenje pa tako, na primer, odgovor na pitanje u 8. primeru može biti: „不是的，这位朋友是来出差的。/Bú shìde, zhè wèi péngyou shì lái chūchāi de.” (Ne, ta drugarica je došla na poslovni put.)
Naposletku, pomoću konstrukcija „好不好/hǎo bu hǎo” (je l’ važi), „行不行/xíng bu xíng” (da li je u redu), „可以不可以/kěyǐ bu kěyǐ” (da li može) se takođe može formirati potvrdno-odrična upitna rečenica kojom tražimo mišljenje sagovornika. Ovaj oblik potvrdno-odričnih upitnih rečenica ima istu funkciju kao situativno opšte pitanje sa „好吗/hǎo ma” (je l’ važi), „行吗/xíng ma” (da li je u redu), „可以吗/kěyǐ ma” (da li može), itd.
- 我们去电影院看电影，好不好？/Wǒmen qù diànyǐngyuàn kàn diànyǐng, hǎo bu hǎo? (Hoćemo da idemo u bioskop da gledamo film?)
- 你帮我去机场接一个朋友，行不行？/Nǐ bāng wǒ qù jīchǎng jiē yī ge péngyou, xíng bu xíng? (Da li možeš sa mnom do aerodroma da dočekam drugaricu?)
- 我想和你们一起去海边度假，可以不可以？/Wǒ xiǎng hé nǐmen yìqǐ qù hǎibiān dùjià, kěyǐ bu kěyǐ? (Volela bih da zajedno sa vama idem na more, je l’ mogu?)
U odgovoru je dovoljno izraziti slaganje ili neslaganje sa predlogom sagovornika. Primeri odgovora za pitanje u 11. primeru mogu biti: „好啊/Hǎo a” (Važi.), „太好了/Tài hǎo le” (Super.) ili „对不起，我不想去看电影/Duìbuqǐ, wǒ bù xiǎng kàn diànyǐng” (Izvini, ne gleda mi se film.).
Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar