Kada je potrebno da u svakodnevnoj komunikaciji navedemo ili objasnimo promenu ili rezultat određene radnje koji vršilac radnje (subjekat) izvodi nad primaocem radnje (objektom), možemo koristiti posebnu vrstu rečenice, tj. pomoću predloga „把/bǎ” objekat staviti ispred predikatskog glagola, a zatim jezičke izraze, poput dopune, koji opisuju promenu ili rezultat radnje, dodati iza glagola. Dakle, struktura rečenice s predlogom „把/bǎ” je sledeća: „SUB. + ADV. + 把/bǎ+ OBJ. + gl. + DOP. ili dr. elementi”. Pogledaćemo nekoliko primera:
1) 你 先 把 你的微信二维码 打 开。
Nǐ xiān bǎ nǐ de Wēixìn èrwéimǎ dǎkāi.
SUB ADV ba OBJ gl. DOP
ti prvo ba tvoj QR kod na Vičetu otvarati biti otvoren
(Tvoj QR kod na Vičetu prvo otvori.)
2) 我也要把我们喝的咖啡、吃的蛋糕拍下来。/Wǒ yě bǎ wǒmen hē de kāfēi, chī de dàngāo pāi xiàlai. (Našu kafu i tortu ću takođe da fotografišem.)
3) 你把短信里的验证码填上。/Nǐ bǎ duǎnxìn lǐ de yànzhèngmǎ tiánshàng. (Ukucaj verifikacioni kod iz poruke.)
4) 您可以把我加成好友吗?/Nǐ kěyǐ bǎ wǒ jiā chéng hǎoyǒu ma? (Da li možete da me dodate za prijatelja?)
5) 我可以把朋友圈里的视频转发给你了。/Wǒ kěyǐ bǎ péngyouquān lǐ de shìpín zhuǎngfā gěi nǐ le. (Video snimak iz Momenti mogu da ti prosledim.)
U ovim rečenicama subjekat je vršilac radnje, pomoću predloga „把/bǎ” stavlja se objekat koji je primalac radnje ispred glagola, a svi glagoli su prelazni i u semantičkom pogledu imaju značenje da se nečim raspolaže, dok dopuna koja stoji iza glagola opisuje rezultat tog raspolaganja nad primaocem radnje. Osim najčešćih dopuna za rezultat koje iskazuju ishod radnje raspolaganja nad objektom, iza glagola se mogu koristiti i drugi jezički izrazi koji opisuju količinu izvršene radnje, ostvarenje radnje, itd. Pogledajmo primere:
6) 我想把这张照片和朋友们分享一下。/Wǒ xiǎng bǎ zhè zhāng zhàopiàn hé péngyoumen fēnxiǎng yíxià. (Želim da podelim ovu fotografiju sa prijateljima.)
7) 你把这张照片发了吧。/Nǐ bǎ zhè zhāng zhàopiàn fā le ba. (Hajde pošalji ovu fotografiju.)
[Napomena] Treba napomenuti da se ova vrsta rečenice upotrebljava u odgovarajućem kontekstu koji podrazumeva da je subjekat vršilac radnje, a objekat je konkretna stvar koja je određena i iz konteksta poznata govorniku i sagovorniku, zbog toga je objekat određen oblik imenice ili sadrži atribut. U ovoj vrsti „rečenica s predlogom ba” koriste se glagoli koji imaju značenje raspolaganja nad objektom, a nije moguće koristiti glagole koji ne vrše promenu ili uticaj nad objektom, kao što su „想/xiǎng” (želeti), „知道/zhīdao” (znati), „爱/ài” (voleti), itd. I na kraju, kako bi rečenica bila gramatički ispravna iza glagola se moraju dodati drugi elementi koji opisuju promenu ili rezultat radnje, što zapravo predstavlja ključnu informaciju u rečenici.
Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar