U srpskoj kulturi i tradiciji davanje imena novorođenčetu oduvek je imalo veliki značaj, jer ime, prema verovanju, kao lični znak čoveka određuje njegovo mesto u kosmosu i društvu, određujući mu dalju sudbinu i život. Imenom je dete ulazilo u svet, a pravila davanja imena zavisila su od tradicije, trenutnih trendova ili posebnih okolnosti. Ukoliko bi u nekoj porodici deca umirala, davana su neobična imena, sa zaštitnom ulogom, kako bi se odagnala nečista sila koja odnosi novorođenčad, tako su nastala imena: Vuk, Vukan, Vukica, Gvozden, Živko, itd. U srpskoj kulturi, ime je imalo i značajnu magijsku funkciju, nekome se mogla naneti šteta uz pomoć imena. Ta magijska povezanost čoveka, imena i sudbinskog kretanja, svojstvena je i Kini i Srbiji. Prema srpskim običajima ime detetu treba da da kum, koji predstavlja vezu između kumčeta i viših natprirodnih sila, a u kineskom slučaju ime daje najstariji član porodice.
Ovde predstavljena kineska prezimena i imena uglavnom se odnose na imena najbrojnijeg naroda Han. Zbog toga što je kinesko stanovništvo brojno, kineska istorija duga, porekla prezimena su veoma komplikovana, npr. neka od najranijih prezimena potiču od mesta stanovanja, neka od zanimanja i službe, i ona nemaju veze sa religijom. U prošlim dinastijama veliki broj nacionalnih manjina koji je neprekidno dolazio u Kinu menjao je svoja imena i prezimena u imena i prezimena naroda Han, tako da je sa promenom dinastija, kineskih prezimena i imena bilo sve više. Pre hiljadu godina u Kini se pojavila knjiga koja se posebno bavila kineskim prezimenima, „Sto prezimena“, i u njoj je zabeleženo preko pet stotina prezimena. U najnovijem izdanju knjige „Rečnik kineskih prezimena“, broj prikupljenih prezimena (uključujući i nacionalne manjine) je dostigao broj od 11969 prezimena.
Kineska prezimena najčešće se sastoje od jednog karaktera, npr: 王 Wáng (Vang), 陈 Chén (Čen), 周 Zhōu (Džou), itd., postoji i manji deo prezimena od dva karaktera koji se nazivaju „dvokarakterna prezimena“ kao što su 欧阳 Ōu Yáng (Ou Jang), 诸葛 Zhū Gě (Džu Ge), 司马 Sī Mǎ (Si Ma), itd. Prezimena koja se sastoje od tri i više karaktera uglavnom su prezimena nacionalnih manjina. Zbog mnogobrojnosti kineskog stanovništva često je slučaj da ljudi imaju ista prezimena. Prema statističkim podacima, više od dvadeset miliona ljudi ima neko od prvih deset najčešćih prezimena: 李 Lǐ (Li), 王 Wáng (Vang), 张 Zhāng (Džang), 刘 Liú (Liu),陈 Chén (Čen), 杨 Yáng (Jang), 黄Huáng (Huang), 赵 Zhào (Džao), 吴 Wú (Vu), 周 Zhōu (Džou). Prema statističkim podacima, prvih sto prezimena su u ukupnom broju stanovnika zastupljena sa 84,77 % , tako da se obično čini da nema veliki broj kineskih prezimena sa kojima dolazimo u kontakt.
Kineska imena se uglavnom sastoje od jednog ili dva karaktera, kad se doda prezime, puno ime i prezime čine dva ili tri karaktera, prezime ide prvo, a zatim ime. Tako je na primer, ime predsednika NR Kine 习近平 Xí Jìnpíng (Si Đinping) Xi Jinping, gde je 习 Xí (Si) prezime, a 近平 Jìnpíng (Đinping), ime. Pogledajmo još nekoliko kineskih prezimena i imena: 李伟 Lǐ Wěi (Li Vei), gde je 李 Lǐ prezime, a 伟 Wěi (Vei) ime; 赵玉萍 Zhào Yùpíng (Džao Juping), gde je 赵 Zhào (Džao) prezime, a 玉萍 Yùpíng (Juping) ime.
Kinezi jako obraćaju pažnju na svoje ime ili ime deteta, tako da svako ime nosi određeno značenje. Sva muška imena uglavnom sadrže reč za moć, moralnost i plemenitost (na primer: 德茂 Dé Mào (De Mao, raskošnih moći, raskošnih moralnih vrednosti), 怀义 Huái Yì (Huai Ji, pravedan i častan)), imena povezana sa nasleđem predaka (奉先 Fèng Xiān (Feng Sijen, poštovaoc predaka), 继祖 Jì Zǔ (Đi Zu, onaj koji sledi pretke)), patriotizmom (卫国 Wèi Guó (Vei Guo, branitelj otadžbine), 建国 Jiàn Guó (Đijen Guo, državotvorac)), fizičkom snagom i zdravljem (彪 Biāo (Bijao, krupan, jak), 健 Jiàn (Đijen, zdrav)), ambicijom (杰 Jié (Đije, izvanredan), 兴邦 Xīng Bāng (Sing Bang, prosperitetan)), zatim imena sa značenjem bogatstva i blagostanja (福禄 Fú Lù (Fu Lu, bogat i srećan), 安 Ān (An, miran, spokojan)). Ženska imena su obično povezana sa pojmom lepo, na primer ona koja iskazuju žensku ljupkost i nežnost, 娟 Juān (Đuen, lepa), 天婵 Tiān Chán (Tijen Čan, božanski graciozna), imena koja iskazuju lepe boje: 红Hóng (Hung, crvena), 彩霞 Cǎi Xiá (Cai Sija, rumeni oblak), potom imena kojim se ukazuje da je priroda žene poput blaga, nečeg dragocenog, kao što su 黛玉 Dài Yù (Dai Ju, crni žad), 婉莹 Wǎn Yíng (Vang Jing, ljupki žad), pa imena kojima se lepotom, skupocenošću ili elegancijom cveta simboliše žena, poput 梅 Méi (Mei, šljiva), 碧桃 Bì Táo (Bi Tao, sjajna breskva) i tako dalje.
Puno Kineza osim zvaničnog imena imaju i nadimak, to je ime kojim su roditelji ili ljudi bliski njemu, zvali dete. Davanje nadimaka je proizvoljno, na primer, roditelji drugo dete mogu zvati 小二子 Xiǎo Èrzǐ (Sijao Erci, Mali Drugi); ukoliko je detetova koža veoma svetla, mogu ga zvati 小白 Xiǎo Bái (Sijao Bai, Mali Beli.) Neka deca su nakon rođenja slaba i bolešljiva i tada glava porodica može da izabere ime povezano sa istrajnošću i životnom snagom, na primer, 小狗子 Xiǎo Gǒuzǐ (Sijao Gouci, Mali Pas); ili ukoliko glava porodice želi da nakon ćerke dobije sina, ćerki može dati ime 招弟 Zhāo Dì (Džao Di, Dozvati Brata). Nadimci će, kako dete odrasta postepeno biti zaboravljeni, samo će ih najbliži tako zvati. Sem toga, u drevnoj Kini, muškarci su obično imali dva imena, jedno je bilo ime (ming), pisalo se sa jednim karakterom, a drugo je bilo drugo ime (zi), pisalo se sa dva karaktera. Uzmimo za primer veoma poznatu istorijsku ličnost 诸葛亮 Zhūgě Liàng, njegovo prezime je bilo 诸葛 Zhūgě, ime 亮 Liàng, drugo ime 孔明 Kǒng Míng. Ova navika je u savremenoj Kini skoro potpuno nestala, tako da ovde nećemo ulaziti u detalje.
Na kraju ćemo govoriti o imenu koje izgovaramo i o tome kako oslovljavati drugu osobu. Kada se predstavljate sagovorniku, možete reći: 我姓李，叫李伟 Wǒ xìng Lǐ, jiào Lǐ Wěi (Prezivam se Li, zovem se Li Vei). Takođe se može reći: 我叫李伟 Wǒ jiào Lǐ Wěi (Zovem se Li Vei). Ukoliko niste Kinez, možete ovako reći: 我姓伊万诺维奇，叫玛利亚，伊万诺维奇 Mǒ xìng Yīwànnuòwéiqí, jiào Mǎlìyà, Yīwànnuòwéiqí (Prezivam se Ivanović, zovem Marija Ivanović). Ili 我叫玛利亚，伊万诺维奇 Wǒ jiào Mǎlìyà, Yīwànnuòwéiqí (Zovem se Marija Ivanović). Među kolegama, drugu osobu možete osloviti sa 吴怀义Wú Huáiyì, ukoliko je blizak prijatelj, prezime može biti izostavljeno, i onda ga oslovljavate samo sa 怀义 Huáiyì. Ovako zvuči prisnije.
Kada se nađemo u Kini, Kinezi često insistiraju da uzmemo kinesko ime kako bi lakše sa nama komunicirali. Zbog značaja koje ime ima i u srpskoj i u kineskoj kulturi, važno je koje ćemo kinesko ime za sebe odabrati. Poseban momenat jeste odabir kineskih karaktera kojima prenosimo glasovnu vrednost srpskih imena, jer oni nose i slikovnu i smisaonu sadržinu koje svako ime čini posebnim. Loši izbori karaktera, mogu uticati na brojne nesporazume. Kada se prenosi srpsko ime na kineski, moguća su dva načina, jedan je transliteracijom gde se prenosi glasovna vrednost slogova, a drugi je semantička veza, kojom se prenosi smisao srpskog imena.
Tako se srpsko žensko ime Snežana, može preneti na kineski po zvučnosti kao 斯耐热娜 Sīnàirènà ili po smislu kao 白雪Báixuě (bukvalan prevod: beo; sneg), Lepa kao 蕾芭 Lěibā ili po smislu 美丽 Měilì (bukvalan prevod: lep, lepa, lepo), dok se muško ime Mirosav (米洛斯拉悟 Mǐluòsīlāwù), po smislu može pisati kao 全平 Quánpíng (bukvalan prevod: ceo, sav; mir), a Jakov 亚叩悟 Yàkòuwù, po smislu može da se piše kao 克强 Kèqiáng (bukvalan prevod: moći, biti u stanju da; snažan, jak), itd. Ukoliko je vaše srpsko ime Milka, što se može dovesti u vezu sa poznatim brendom čokolade, ne savetujemo da vaše kinesko ime bude 巧克力 Qiǎokèlì (bukvalan prevod: čokolada). U drugom slučaju, kada želite da vaša fizička karakteristika bude metaforički prenesena u vaše kinesko ime, kao što se na primer crvena boja kose može porediti sa bojom jagode, pogrešan izbog imena bi bio 草莓 Cǎoméi (bukvalan prevod: jagoda). Ima i slučajeva kada se u potpunosti imitira kineski način biranja prezimena i imena, pa se, kao u slučaju poznatog sinologa Görana Malmqvista (马悦然 Mǎ Yuèrán), uzima prezime 马 Mǎ, koje je prvi slog njegovog švedskog prezimena, a za ime su odabrani karakteri koji su njemu, verovatno, puno značili. Tako je njegovo ime 悦然 Yuèrán sastavljeno od dva karaktera, 悦 yuè (bukvalan prevod: zadovoljan) i 然 rán (skraćena forma reči 自然 zìrán – prirodno, spontano). To se može prevesti i kao „zadovoljna priroda“. Ili na primer, čuveni nemački sinolog Richard Wilhelm, na kineskom se piše kao 卫礼贤 Wèi Lǐxián, gde je 卫 Wèi opet slog prezimena, dok je ime sastavljeno od dva karaktera koji su ključni termini konfucijanskog učenja, 礼 lǐ (bukvalan prevod: ritual, ceremonija) i 贤 xián (bukvalan prevod: čovek pun vrlina, dobar čovek). Očigledno da je Wilhelm jako cenio konfucijanska načela, pa ih je uvrstio kao sastavne delove svog kineskog imena. Ovakvih primera ima dosta i među Kinezima, koji kada odu u drugu zemlju, uzimaju ime iz te zemlje, koje im se posebno svidi.
Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar