1. Habitualna radnja i oblik udvojenih glagola
 

Habitualne radnje odnose se na navike, česta i uobičajena postupanja, obuhvatajući i redovno ponavljane radnje u određenom vremenskom intervalu. U kineskom jeziku postoje dva načina za izražavanje ovakvih radnji. Prvi način jeste upotreba leksičkih sredstava, najčešće priloga za učestalost, kao što su: 经常/jīngcháng (često), 每天/měitiān (svaki dan), 有时候/yǒushíhou (ponekad), 平时/píngshí (obično). Na primer:
 

1) 我每天上课。/Wǒ měitiān shàngkè.
Svakog dana imam časove.
 

2) 我经常去中餐馆吃饭。/Wǒ jīngcháng qù zhōng cānguǎn chī fàn.
Često idem u kineski restoran da jedem.
 

Drugi način iskazivanja učestalih radnji jeste ponavljanje glagola, tj. udvojenim oblikom glagola opisuje se radnja koja se često ponavlja u opuštenoj i ležernoj atmosferi. Na primer:
 

3) 我在家看看书，听听音乐、看看电视。/Wǒ zài jiā kànkan shū, tīngting yīnyuè, kànkan diànshì.
Obično kod kuće čitam knjigu, slušam muziku ili gledam televiziju.
 

4) 我经常去书店走走，看看有什么新书。/Wǒ jīngcháng qù shūdiàn zǒuzou, kànkan yǒu shénme xīn shū.
Često idem u knjižaru da pogledam kakvih novih knjiga ima.
 

Jedna od odlika kineskih glagola jeste mogućnost njihovog udvаjаnja. Ovaj oblik ima i druga značenja, na primer, umanjivanje količine, trajanja ili važnosti neke radnje. Udvojeni glagoli ponekad mogu da izražavaju subjektivnu želju, plan ili pokušaj zbog čega se često koriste u zapovednim rečenicama:
 

5) 你帮我看看这个地址。/Nǐ bāng wǒ kànkan zhè ge dìzhǐ.
Pomozi mi da pronađem ovu adresu.
 

6) 你听听，这个音乐好听吗？/Nǐ tīngting, zhè ge yīnyuè hǎotīng ma?
Poslušaj, da li je ova muziku dobra?
 

7) 请你帮帮我吧！/Qǐng nǐ bāngbang wǒ ba!
Molim te da mi pomogneš!
 

Kada se udvoje glagoli, ponovljeni glagol se čita u neutralnom tonu, na primer, „看看/kànkan” (pogledati), „听听/tīngting” (poslušati). Ukoliko se radnja još nije odigrala može se upotrebiti prošireni oblik tako što se između udvojenih glagola doda „一/yī” (jedan): „看一看/kàn∙yikàn” (pogledati, baciti pogled), „听一听/tīng∙yitīng” (poslušati, oslušnuti), a značenje ostaje isto. Za prošlu ostvarenu radnju koristi se oblik „看了看/kàn∙lekàn” (pogledao je).
 

2. Progresivna radnja i vremenski prilog „（正）在/”i modalna rečca „呢”
 

Progresivna radnja se odigrava simultano u odnosu na referentno vreme i može da se odnosi na radnju koja se odvija u trenutku govora ili na vreme odigravanja neke druge radnje. U kineskom jeziku progresivna radnja se takođe može izražavati leksičkim sredstvima (npr. temporalnim adverbijalom „正在/zhèngzài” (sada, u ovom trenutku) i pomoćnom rečcom „呢/NE”) ili aspektualno markiranim glagolima („在上课/zài shàngkè” (upravo na času)) . Na primer:
 

1) 我们正在上课呢。/Wǒmen zhèngzài shàngkè ne.
Sada smo na času.
 

2) 我昨天回家的时候，他正在看电视呢。/Wǒ zuótiān huí jiā deshíhou, tā zhèngzài kàn diànshì ne.
Kada sam se juče vratio kući, on je gledao televiziju.
 

3) 你在做什么？/Nǐ zài zuò shénme?
Šta sada radiš?
 

4) 我在玩手机呢。/Wǒ zài wán shǒujī ne.
Igram se mobilnim telefonom.
 

3. Svršena ili ostvarena radnja i rečca 了/LE
 

U kineskom jeziku vidska značenja se obično iskazuju leksičkim ili gramatičkim sredstvima. Svršena radnja se može izražavati glagolskom leksemom i odgovarajućim kontekstom. Na primer:
 

1) 我们昨天上午上的汉语课。/Wǒmen zuótiān shàngwǔ shàng de Hànyǔ kè.
Mi smo juče prepodne imali čas kineskog jezika.
 

2) 我下课后就回家。/Wǒ xiàkè hòu jiù huí jiā.
Vraćam se kući kada završim čas.
 

Za svršene ili ostvarene radnje koristi se i pomoćna rečca „了/LE”, koja se nalazi iza glagola ili na kraju rečenice. Rečca „了/LE” koja stoji iza glagola naziva se „aspektualno LE” ili „了1/ LE1”, a ona koja stoji na kraju rečenice je „modalno LE” ili „了2/LE2”. Funkcija „了1/LE1” jeste izražavanje svršenih radnji ili opisivanje događaja koji su se odigrali pre referentnog vremena. Rečca„了2/LE2” se koristi za radnje ili okolnosti koje su se u trenutku govora već ostvarile ili promenile, a rezultati te radnje ili novonastale okolnosti su pritom i dalje prisutne u trenutku kada se o njima govori. Da pogledamo nekoliko primera:
 

3) 我昨天玩了1一夜手机。/Wǒ zuótiān wán le1 yī yè shǒujī.
Sinoć sam celu noć proveo igrajući se mobilnim telefonom.
 

4) 我下了1课就回家。/Wǒ xià le1 kè jiù huí jiā.
Dolazim kući posle časova.
 

5) 我们昨天上汉语课了2。/Wǒmen zuótiān shàng Hànyǔ kè le2.
Juče smo imali čas kineskog jezika.
 

6) 我去中餐馆了2。/Wǒ qù zhōng cānguǎn le2.
Išao sam u kineski restoran.
 

Ponekad se LE1 i LE2 mogu istovremeno upotrebiti u rečenici, kao u primeru:
 

7) 我给手机充了1值了2。/Wǒ gěi shǒujī chōng le1 zhí le2.
Dopunio sam kredit za mobilni telefon.
 

Ovaj primer ukazuje da se radnja „充值/chōng zhí” (dopuniti kredit) već ostvarila, a rezultati te radnje su prisutni u trenutku govora, stoga navedena rečenica znači Imam kredita na mobilnom, mogu da telefoniram.
 

Rečca 了2/LE2 stoji na kraju rečenice i govori o promeni stanja ili okolnosti, na primer:
 

8) 他不高兴了2。/Tā bù gāoxìng le2.
U ovom primeru rečca 了2/LE2 označava da je ranije bio raspoložen, sada nije, tj. Sneveselio se.
 

9) 我手机里没钱了2。/Wǒ shǒujī li méi qián le2.
U ovom primeru rečca 了2/LE2 označava da „sam ranije imao kredita, sada sam ga potrošio, moram da uplatim kredit”, tj. Nemam kredita na mobilnom telefonu.
 

10) 我不喜欢吃肉了2。/Wǒ bù xǐhuan chī ròu le2.
Ovde rečca 了2/LE2 označava da „sam ranije voleo da jedem meso, sada ne volim”, tj. Više ne volim da jedem meso. Zato gorenavedeni primer „我们昨天上汉语课了2/Wǒmen zuótiān shàng Hànyǔ kè le2” (Juče smo imali čas kineskog jezika) u određenom kontekstu može imati i sledeće značenje: Do juče nismo imali časove kineskog jezika, a od juče su počeli časovi.
 

Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar