Vreme, mesto, način ostvarene (tj. prošle) radnje ili stanjа u kineskom jeziku izražava se posebnim oblikom rečenice za naglašavanje sa „是..的/shì…de”. S druge strane, ovaj oblik rečenice se ne koristi ukoliko se izražavaju pomenute informacije o nekoj radnji koja se odigrava u trenutku govora ili u budućnosti. U nastavku sledi objašnjenje primerima:

1) 你可以坐89路去那里。/Nǐ kěyǐ zuò bāshíjiǔ lù qù nàlǐ.
Možeš da ideš autobusom 89 do tamo.
Tj. „坐车/zuò chē” (voziti se prevozom, tj. autobusom) ptredstavlja način vršenja neostvarene radnje „去那里/qù nàlǐ” (ići tamo).

2) 我明年坐飞机去北京。/Wǒ míngnián zuò fēijī qù Běijīng.
Sledeće godine idem avionom u Beiđing.
Tj. „明年/míngnián” (sledeća godina) i „坐飞机/zuò fēijī” (voziti se avionom, tj. avionom) su vreme i način vršenja neostvarene radnje „去北京/qù Běijīng” (ići u Beiđing).
 

Radnje u gorenavedenim primerima odigravaju se u trenutku govora i nisu izvršene ili ostvarene. Informacije o vremenu, mestu ili načinu vršenja radnje čine prilošku odredbu u rečenici i nalaze se iza subjekta, a ispred predikatskog glagola.

Kada se radnje ili događaji već odigrali u prošlosti, onda je neophodno dodati modalni prilog „是/shì” ispred priloških odredbi koje pružaju informacije o vremenu, mestu i načinu vršenja ostvarene radnje, dok se modalna rečca za naglašavanje afirmativnog tona „的/de” koristi na kraju rečenice. Na primer:

3) 王芳是2003年出生的。Wáng Fāng shì èr líng líng sān nián chūshēng de.
Vang Fang je rođena 2003. godine.
Tj. naglašava se vreme vršenja radnje „2003年/èr líng líng sān nián” (2003. godina).

4) 米莉查是在孔子学院学的汉语。/Mǐlìchá shì zài Kǒngzǐ xuéyuàn xué de Hànyǔ.
Milica u Institutu Konfucije uči kineski jezik.
Tj. naglašava se mesto vršenja radnje „在孔子学院/zài Kǒngzǐ xuéyuàn” (u Institutu Konfucije).

5) 他是坐车来的。/Tā shì zuò chē lái de.
Došao je autobusom.
Tj. naglašava se način vršenja radnje „坐车/zuò chē” (voziti se prevozom, tj. autobusom).

Kada je fokus rečenice vršilac radnje, modalni prilog „是/shì” treba da se nalazi ispred rečeničnih konstituenata koji se naglašavaju. Pogledajte sledeće primere:

6) 是妈妈给我打的电话。/Shì māma gěi wǒ dǎ de diànhuà.
Mama me je pozvala telefonom.
Tj. naglašava se vršilac radnje „妈妈/māma” (mama), tj. mama me je pozvala telefonom, a ne neko drugi.

7) 是米莉查给我手机充了2000第纳尔。/Shì Mǐlìchá gěi wǒ shǒujī chōng le liǎngqiān dìnà’ěr.
Milica mi je uplatila 2000 dinara kredita na mobilni telefon.
Tj. naglašava se vršilac radnje „米莉查/Mǐlìchá” (Milica), tj. Milica mi je uplatila kredit na mobilni telefon, a ne neko drugi.

8) 是王芳的哥哥教我们汉语。/Shì Wáng Fāng de gēge jiāo wǒmen Hànyǔ.
Brat Vang Fang predaje nama kineski jezik.
Tj. naglašava se vršilac radnje „王芳的哥哥/Wáng Fāng de gēge” (brat Vang Fang), tj. brat Vang Fang predaje nama kineski, a ne neko drugi.

Ukoliko glagol ima objekat, modalna rečca „的/de” se može javiti ispred objekta (primer 4). Kada je objekat složen ili rečenica sadrži direktan i indirektan objekat „的/de” se može izostaviti (primeri 7 i 8). Rečenica sa „是…的/shì…de” se takođe može koristiti za naglašavanje uzroka nekog događaja, odnosno, kada je nastanak određenog stanja uzrokovan vršenjem neke druge radnje. Tada se glagol koji kazuje uzrok mora ponoviti u rečenici, što je prikazano u sledećim primerima:

9) 我头疼是喝酒喝的。/Wǒ tóu téng shì hē jiǔ hē de.
Boli me glava od pića.
Tj. radnja „喝酒/hē jiǔ” (piti alkoholno piće) je uzrok nastanka stanja „头疼/tóu téng” (boleti glava)

10) 我累了是走路走的。/Wǒ lèi le shì zǒu lù zǒu de.
Umorio sam se оd pešačenja.
Tj. radnja „走路/zǒu lù” (hodati) je uzrok nastanka stanja „累了/lèi le” (umoriti se)

Literatura:
1. 刘月华等，《实用现代汉语语法》，北京：商务印书馆，2001年。
 

Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar