1. Retoričko-upitnom rečenicom izraziti ton naglašavanja
U svakodnevnoj komunikaciji često se koristi retoričko pitanje za potvrđivanje ili poricanje neke činjenice, čime se ostvaruje efekat naglašavanja tona govora. U kineskom jeziku bilo koja izjavna ili upitna rečenica mogu dodavanjem retoričkog tona postati retoričko-upitne rečenice. Najvažnija odlika retoričko-upitnih rečenica jeste isticanje afirmativnog značenja odričnim oblikom, i naglašavanje negativnog značenja potvrdnim oblikom. Na kraj retoričko-upitnih rečenica može se staviti znak pitanja ili znak uzvika, a mogu i oba.
Generalno govoreći, upitna zamenica u retoričkim upitnim rečenicama zadržava svoje prvobitno značenje. Pogledajmo nekoliko primera.
1) 谁说逛街不是运动?!/Shéi shuō guàng jiē bù shì yùndòng?!
Ko kaže da šetnja gradom nije rekreacija?!
2) 谁说我是宅男！/Shéi shuō wǒ shì zháinán!
Ko kaže da sam kućna buva!
3) 我怎么不喜欢运动？!/Wǒ zěnme bù xǐhuan yùndòng?!
Kako ne volim da vežbam?!
4) 你怎么可以不来？!/Nǐ zěnme kěyǐ bù lái?!
Kako možeš da ne dođeš?!
2. Konstrucijom „是…的/shì…de” se naglaša mesto, vreme i način realizovane radnje
Kada je potrebno istaći ili naglasiti vreme, mesto, način, izvršioca ili primaoca neke ostvarene radnje, tj. ta radnja je poznata i govorniku i sagovorniku, koristi se glagolsko-predikatska rečenica sa „是…的/shì…de”. Modalni prilog „是/ SHI” se javlja ispred rečeničnog konstituenta koji je potrebno naglasiti (npr. subjekat, priloška odredba za vreme, mesto, način, i dr.), modalna rečca „的/DE” se stavlja na kraj rečenice. Ponekad se „的/DE” nalazi ispred objekta. Na primer:
1) 我是上午11点来的。/Wǒ shì shàngwǔ shíyī diǎn lái de. (Naglašava se vreme vršenja radnje.)
Došao sam u 11 č. prepodne.
2) 我是在贝尔格莱德孔子学院学的汉语。/Wǒ shì zài Bèi’ěrgéláidé Kǒngzǐ xuéyuàn xué de Hànyǔ. (Naglašava se mesto vršenja radnje.)
Učio sam kineski jezik u Institutu Konfucije u Beogradu.
3) 我是坐89路公共汽车来的。/Wǒ shì zuò bāshíjiǔ lù gōnggòng qìchē lái de. (Naglašava se sredstvo vršenja radnje.)
Došao sam autobusom 89.
4) 是王芳请我来的。/ Shì Wáng Fāng qǐng wǒ lái de. (Naglašava se vršilac radnje.)
Vang Fang me je pozvala da dođem.
5) 是王芳买的果汁儿。/Shì Wáng Fāng mǎi de guǒzhīr. (Naglašava se vršilac radnje.)
Vang Fang je kupila sok.
Isto tako, ova vrsta rečenice može se koristiti za postavljanje pitanja o vremenu, mestu, načinu, izvršiocu neke već ostvarene ili poznate radnje. Na primer:
6) 你是什么时候来的？/Nǐ shì shénme shíhou lái de?
Kada si došao?
7) 你是在哪儿学的汉语？/Nǐ shì zài nǎr xué de Hànyǔ?
Gde si učio kineski jezik?
8) 你的中国朋友是怎么过周末的？/Nǐ de Zhōngguó péngyou shì zěnme guò zhōumò de?
Kako tvoji prijatelji u Kini provode vikend?
9) 是谁请你来的？/Shì shéi qǐng nǐ lái de?
Ko te je pozvao da dođeš?
10) 是谁买的果汁儿？/Shì shéi mǎi de guǒzhīr?
Ko je kupio sok?
Modalni prilog „是/SHI” se može koristiti ispred predikatskog glagola kada je radnja ili situacija opisana glagolom uzrok nastanka određenog rezultata. Ukoliko u takvoj rečenici glagol ima objekat, onda se glagol mora ponoviti posle objekta. Na primer:
11) 米莉查累了是滑冰滑的。/Mǐlìchá lèi le shì huá bīng huá de.
Milica se umorila od klizanja.
12) 她头疼是喝酒喝的。/Tā tóu téng shì hē jiǔ hē de.
Boli je glava od alkohola.
Odričan oblik „是…的/shì…de” je „不是…的/bù shì…de” :
13) 我不是昨天来的，是前天来的。/Wǒ bù shì zuótiān lái de, shì qiántiān lái de.
Ja nisam juče došao, već (sam došao) prekjuče.
14) 我不是坐89路公共汽车来的，是坐7路电车来的。/Wǒ bù shì zuò bāshíjiǔ lù gōnggòng qìchē lái de, shì zuò qī lù diànchē lái de.
Nisam došao autobusom 89, već tramvajem 7.
15) 我不是在中国学的汉语，是在贝尔格莱德孔子学院学的。/Wǒ bù shì zài Zhōngguó xué de Hànyǔ, shì zài Bèi’ěrgéláidé Kǒngzǐ xuéyuàn xué de.
Nisam učio kineski jezik u Kini, već sam ga učio u Institutu Konfucije u Beogradu.
16) 不是王芳买的果汁儿，是王伟买的。/Bù shì Wáng Fāng mǎi de guǒzhīr, shì Wáng Wěi mǎi de.
Nije Vang Fang kupila sok, već (je kupio) Vang Vei.
U govornom jeziku modalni prilog „是/SHI” se može izostaviti, osim u slučaju kada se naglašava radnja iskazana glagolom:
17) 我昨天来的。/Wǒ zuótiān lái de.
Došao sam juče.
18) 我在贝尔格莱德孔子学院学的汉语。/Wǒ zài Bèi’ěrgéláidé Kǒngzǐ xuéyuàn xué de Hànyǔ.
Učio sam kineski jezik u Institutu Konfucije u Beogradu.
19) 王芳买的果汁。/Wáng Fāng mǎi de guǒzhīr.
Vang Fang je kupila sok.
Netačno je reći: „米莉查累了滑冰滑的/Mǐlìchá lèi le huá bīng huá de”, jer je izostavljeno „是/SHI”.
Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar
