U kineskom jeziku jedan od najčešćih načina izražavanja postojanja nekog lica ili stvari na određenom mestu jeste upotreba glagola „有/yǒu” (imati, postojati) ili „是/shì” (biti, postojati). Potrebno je obratiti pažnju na specifičnu strukturu tzv. egzistencijalnih rečenica, koje podrazumevaju da se reči za lokaciju čineći gramatički subjekat, nalaze na početku rečenice, a da su glagolski predikati „有/yǒu” (imati, postojati) ili „是/shì” (biti, postojati) praćeni rečima koje izražavaju osobe ili stvari koje postoje. Pogledajmo nekoliko primera:
1. 溜冰场上 有 很多人。/Liūbīngchǎng shàng yǒu hěn duō rén.
lok. YOU lica
Na klizalištu ima puno ljudi.
2. 公园里有很多人在打太极拳。/Gōngyuán li yǒu hěn duō rén zài dǎ tàijíquán.
U parku ima puno ljudi koji vežbaju taiđi.
3. 那条街上 有 很多咖啡馆。/Nà tiáo jiē shàng yǒu hěn duō kāfēiguǎn.
lok. YOU stvari
Ona ulica ima puno kafića.
4. 桌子上是一本中文书。/Zhuōzi shàng shì yī běn Zhōngwén shū.
Na stolu je kineska knjiga.
Prema jezičkoj upotrebi i informacijskoj strukturi egzistencijalnih rečenica, gramatički objekat glagola „有/yǒu” predstavlja novu informaciju o licima ili stvarima koji postoje, stoga se oni često iskazuju imenicom neodređenog oblika, odnosno oblika koji sadrži izraz „一个/yī ge” (neki, -a, -o), „很多/hěn duō” (brojni, -a, -o), i dr., čime se naglašava da je objekat nepoznat u kontekstu. Ukoliko su lica ili stvari koja postoje poznata u kontekstu ili se na njih posebno upućuje, tj. oni predstavljaju već poznatu informaciju, onda se u rečenici umesto „有/yǒu” (imati, postojati) upotrebljava „是/shì” (biti, postojati). Na primer:
5. 学校旁边就是那家邮局。/Xuéxiào pángbiān jiù shì nà jiā yóujú.
Pored škole se nalazi ona pošta.
6. 学校旁边就是妈妈工作的银行。/Xuéxiào pángbiān jiù shì māma gōngzuò de yínháng.
Pored škole je banka u kojoj radi moja mama.
Rečenice poput „学校旁边有那家邮局/Xuéxiào pángbiān yǒu nà jiā yóujú” ili „学校旁边有妈妈工作的银行/Xuéxiào pángbiān yǒu māma gōngzuò de yínháng”, gramatički su neispravne.
Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar