Kako izraziti molbu ili zapovest („请/qǐng”,„请问/qǐngwèn”,„别/bié”)

 
Zapovednom rečenicom se nekome (ili u određenom kontekstu sebi) upućuje molba ili naredba, ili se iskazuje šta treba, a šta ne treba činiti. Potvrdne zapovedne rečenice se koriste za molbu ili naredbu, a odrične zapovedne rečenice za odvraćanje ili zabranu. Glagoli i glagolske fraze u zapovednim rečenicama izražavaju konkretne i autonomne radnje. Iako se neki glagoli mogu i samostalno koristiti u takvim rečenicama, poput „走!/Zǒu!” (Idi!), „坐!/Zuò!” (Sedi!), većina ovih glagola pak ne može samostalno graditi potvrdnu zapovednu rečenicu, već se mora upotrebiti udvojeni oblik glagola ili iza glagola dodati kvantifikator „一下/yíxià” (kratko vreme, malo), aspektualna rečca „着/zhe” ili „了/le”, glagolska dopuna, i drugo. Ispred pojedinih glagola je potrebno dodati reč „请/qǐng” (moliti). Na primer:„谈谈!/Tántan!” (Pričaj!), „收拾一下!/Shōushi yíxià!” (Počisti!), „站着!/Zhàn zhe!” (Stani!), „睡了!/Shuì le!” (Na spavanje!), „跪下!/Guì xià!” (Klekni!), „抓紧!/Zhuā jǐn!” (Drži čvrsto!), „请帮忙!/Qǐng bāngmáng! (Molim te pomozi!)”, „请给我拿一条40尺码的。/Qǐng gěi wǒ ná yī tiáo 40 chǐmǎ de.” (Molim Vas donesite mi haljinu veličine 40.), „请跟我去收银台付款。/Qǐng gēn wǒ qù shōuyíntái fùkuǎn.” (Molim Vas pođite sa mnom do kase da platite.). Često se na kraju potvrdnih zapovednih rečenica dodaju određene modalne rečce, kao što su „吧/ba”, „啊/a”, na primer: „走吧!/Zǒu ba!” (Idemo!), „你吃啊!/Nǐ chī a!” (Jedi!).
 
U odričnim zapovednim rečenicama koje izražavaju odvraćanje ili zabranu koristiće se „别/bié” (ne, nemoj) ispred glagola, a mogu se koristiti i pojedini samostalni glagoli. Osim toga, u odričnim zapovednim rečenicama može se upotrebiti „了1/le1” koje izražava ostvarenu radnju ili modalna pomoćna rečca „了2/le2”. Pogledajmo primere: „别哭!/Bié kū!” (Ne plači!), „别感冒了!Bié gǎnmào le!” (Pazi da se ne prehladiš!), „别忘了!/Bié wàng le!” (Nemoj da zaboraviš!).
 
Pridevi, imenice i prilozi takođe mogu graditi zapovednu rečenicu. Kada pridevi samostalno grade zapovednu rečenicu, iznosi se određen zahtev sagovorniku u odnosu na konkretno ponašanje ili radnju koji su mu poznati. U potvrdnim rečenicama se obično nakon prideva mora dodati „(一)点儿/ (yì) diǎnr” (malo), „(一)些/ (yì) xiē ” (nešto),odnosno gradi se zapovedna rečenica sa komparativnim oblikom prideva. Na primer: „慢点儿!/Màn diǎnr!” (Sporije!), „认真点儿!/Rènzhēn diǎnr” (Pažljivije!). U odričnim rečenicama se uglavnom ispred prideva dodaju prilozi koji izražavaju visok stepen „那么/nàme” (tako, toliko), „太/tài” (suviše), što pokazuju sledeći primeri: „别那么快!/Bié náme kuài!” (Nemoj tako brzo!), „别太咸!/Bié tài xián!” (Nemoj suviše slano!).
 
Zapovedne rečenice sastavljene samo od imenica kazuju da se od sagovornika traži neka stvar, a koja je sagovorniku iz određenog konteksta razumljiva. Na primer: 水!/Shuǐ!” (Vode! tj.: Daj mi vode!), „手机!/Shǒujī!” (Mobilni! tj.: Daj mi mobilni telefon!).
 
U svakodnevnom kineskom jeziku retko se koriste zapovedne rečenice sastavljenje od samog priloga, izuzev pojedinih priloga koji modifikuju glagole, kao što je npr. „赶紧/gǎnjǐn” (užurbano, žurno) koji gradi imperativne rečenice: „赶紧啊!/Gǎnjǐn a!” (Požuri! tj.: Uradi to odmah!)

 

Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar

Prijavite se na naš newsletter

Uspešno ste se prijavili na našu newsletter listu.

Došlo je do greške prilikom slanja vašeg zahteva. Molimo pokušajte ponovo.

Institut Konfucije će koristiti informacije koje pružite u svrhu kreiranja newsletter liste i slanja informacija o aktuelnim događajima.