U svakoj kulturi su međusobni pozdravi važan segment jezičkog ponašanja. Nekada su se ljudi oslanjali na susret i slanje pisma, dok je komunikacija u modernim vremenima u velikoj meri pojednostavljena zbog telefona, email-a, mobilnih aplikacija za četovanje i drugih oblika komuniciranja. Primarni cilj učenja stranog jezika je da uspešno komuniciramo sa ljudima kojima je taj jezik maternji i da na tom jeziku sa njima započnemo komunikaciju pozdravima. Poznato je da postoje velike kulturološke razlike između Srbije i Kine, iz tog razloga je potrebno da se upoznamo sa načinima pozdravljanja Kineza i izbegnemo neuspešnu komunikaciju i kulturološke nesporazume.
Jedan od osnovnih vidova komunikacije kojom sagovornici uspostavljaju kontakt, započinju ili završavaju razgovor, ali sa kojom se može naglasiti priroda odnosa sa drugim, jeste oslovljavanje i pozdravljanje. Kako u kineskom jeziku, tako i u srpskom, pozdravljanje zavisi od mesta susreta, doba dana, bliskosti među sagovornicima. Reči kojima se pozdravlja u srpskom jeziku uglavnom izražavaju lepe želje: Dobro jutro!, Dobar dan!, Dobro veče!, Laku noć!, U zdravlje!, Neka je sa srećom!, itd. Najčešći oblik neverbalnog pozdravljanja u Srbiji i Kini je rukovanje. Kada se radi o susretu sa bliskom osobom, Srbi se poljube tri puta, dok Kinezi nemaju taj običaj. S bliskim prijateljima možemo se pozdraviti rečima: Zdravo! ili Ćao!. Način pozdravljanja i oslovljavanja zavisiće od uzrasta, pola, zanimanja, stepena bliskosti, rodbinske veze osobe sa kojom stupamo u komunikaciju, itd. Najzastupljeniji način učtivog obraćanja u srpskom jeziku je: Gospodine, Gospođo, Gospođice. Mlađe generacije koriste neformalnije izraze poput: druže, brate, itd. Oslovljavanje titulom je česta pojava u srpskom jeziku i odnosi se na osobe koje se bave određenim zanimanjem: profesore, doktore, itd.
Kada se u Kini pozdravljate sa nepoznatom osobom ili osobom koju kratko poznajte, obično ćete koristiti jednostavan pozdrav 你好 nǐ hǎo (Zdravo!). Kada Vas neko pozdravi sa 你好 nǐ hǎo (Zdravo!), vi treba da uzvratite istim pozdravom 你好 nǐ hǎo (Zdravo!). Kada se obraćate starijoj osobi ili nastavniku, morate koristiti učtivu formu pozdrava 您好 (Dobar Vam dan!). Ukoliko odlazite ili se opraštate od neke osobe, reći ćete 再见 zàijiàn (Doviđenja!). Kada postavljate pitanje ili pitate za pravac, pre Vašeg pitanja treba da dodate sledeći izraz: 请问qǐngwèn (izvinite, da Vas pitam/Molim Vas…). Kada Vam osoba odgovori, iskazaćete joj zahvalnost koristeći reč 谢谢xièxie (hvala) i pokazati da ste dobro vaspitani. U slučaju da je u pitanju osoba koju jako dobro poznajete, pozdravićete je sa 你好吗? Nǐ hǎo ma? (Kako si?), 最近怎么样? Zuìjìn zěnmeyàng? (Kako si u poslednje vreme?), 最近忙吗? Zuìjìn máng ma? (Da li si zauzet u poslednje vreme?), itd., dok je uobičajeni odgovor na ovakav pozdrav挺好的, 你呢? Tǐng hǎo de, nǐ ne? (Odlično sam, a ti?), 不太忙,你呢? Bú tài máng, nǐ ne? (Nisam puno zauzet, a ti?). Kinezi imaju naviku da dobre prijatelje pozdravljaju pitanjima 你去哪儿? Nǐ qù nǎr? (Gde ideš?), 你去哪儿了? Nǐ qù nǎr le? (Gde si bio?),干什么去? Gàn shénme qù? (Šta ideš da radiš?), čak i tradicionalnim pozdravom 吃饭了吗? Chī fàn le ma? (Da li si jeo?), što je jedna vrsta kulturološkog fenomena. Ovo može da izazove nesporazum kod ljudi koji ne poznaju kinesku kulturu, stoga je potrebno da zapamtite sledeće: ova vrsta pitanja predstavlja pozdrave, nema potrebe da dajete detaljan odgovor, koristite fraze 我出去。Wǒ chū qù. (Izlazim.), 我去办事。Wǒ qù bànshì. (Idem nešto da obavim.), 出去了一会。Chūqù le yíhuì. (Izašao sam na kratko.) ili druge neodređene odgovore.
Kada nekoga pozdravljate, ponekad je potrebno i da ga oslovite. U Kini se nepoznata osoba može osloviti izrazima 先生 xiānsheng (gospodine), 小姐 xiǎojie (gospođice), 女士 nǔshì (gospođo), ali se oni jako retko koriste. Profesoru u školi, zaposlenom u biblioteci ili nekome ko radi u kancelariji, možete se obratiti sa 老师 lǎoshī (nastavniče/profesore/učitelju). U modernoj Kini je ovaj način oslovljavanja u sve široj upotrebi. On se čak koristi ukoliko se obraćate osobi čije je obrazovanje na visokom nivou, kao što su novinari štampanih medija, zaposleni na televiziji. Kada oslovljavate taksistu, radnika, prodavca ili druge osobe koje obavljaju fizičke poslove, koristićete izraz 师傅 shīfu (majstore). Ukoliko na ulici sretnete muškarca starijih godina obratićete mu se sa 大伯 dàbó (čiko), 大爷 dàyé (deko), starije žene oslovićete sa 大妈 dàmā (stara majko), 阿姨 āyí (teto). Za osobe koje su približnih godina kao i vi možete koristiti 大哥dàgē (brate), 大姐dàjiě (sestro). Imenom možete oslovljavati bliske prijatelje koju su vaših godina. Za starije osobe je potrebno nakon prezimena dodati reč kojom ih oslovljavate, na primer: 李老师 Lǐ lǎoshī (profesore Li), 张师傅 Zhāng shīfu (majstore Džang).
Kada u Kini razgovarate preko telefona sa nepoznatom osobom, ljubazno ćete je upitati: 您是哪位? Nín shì nǎ wèi? (Ko ste Vi?), nakon što se osoba predstavi, treba da kažete: 你好，请问有什么事？Nǐ hǎo, qǐngwèn yǒu shénme shì? (Zdravo, izvinite da Vas pitam, o čemu se radi?). Prilikom pisanja pisma prijatelju ili profesoru, na početku treba da stoji 你（您）好 nǐ (nín) hǎo (Zdravo/Dobar dan), a na kraju 祝好 zhù hǎo (Želim ti/Vam sve najbolje). Ukoliko želite da primalac pisma pozdravi i vašeg zajedničkog prijatelja, treba da napišete: 请代我向xxx问好! Qǐng dài wǒ xiàng xxx wènhǎo! (Molim te da u moje ime pozdraviš xxx!) ili 请向xxx转达我的问候! Qǐng xiàng xxx zhuǎndá wǒ de wènhòu! (Molim te da moje pozdrave preneseš xxx!).
Za vreme velikih praznika prijatelji često jedni drugima šalju čestitke putem poruke ili mobilnih aplikacija za četovanje. Najčešće čestitke glase: 节日快乐 jiérì kuàilè (srećan praznik), 万事如意wàn shì rú yì (neka sve bude kako treba), 心想事成 xīn xiǎng shì chéng (neka se sve želje ostvare), itd.
Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar