U kineskom jeziku postoji sažet i koncizan način izražavanja, koji podrazumeva iskazivanje sadržaja složenih rečenica pomoću prostih rečenica. Ova vrsta rečenica naziva se „eliptična rečenica” koja sadrži dva samostalna, tj. gramatički nezavisna, a semantički povezana predikata. Pritom su ove dve nezavisne predikatske klauze u naporednom odnosu, izražavajući hipotetičke, uslovne, koncesivne, uzročno-posledične i druge logičke relacije. S druge strane, eliptična rečenica ima „oblik proste rečenice”, što znači da nije potrebno između semantički suprotstavljenih predikatskih klauza koristiti veznike, kao što su:„虽然/suīrán” (iako), „但是/dànshì” (ali, međutim), „所以/suǒyǐ” (zato), „如果/rúguǒ” (ako) i drugi, već se pomoću jednog ili para priloga sa funkcijom korelacije sažeto izražava neki celovit iskaz u kome neće biti pauze u govoru niti zareza u pisanju.
1) 你不说我倒忘了。/Nǐ bù shuō wǒ dào wàng le.
(Ako ne kažeš, ja ću zaboraviti, tj.: Zaboravila bih da nisi rekla.)
2)认识你我很高兴。/Rènshi nǐ wǒ hěn gāoxìng.
(Drago mi je jer sam te upoznao, tj.: Drago mi je da smo se upoznali.)
3)你在网上买裙子也能试穿吗?/Nǐ zài wǎngshàng mǎi qúnzi yě néng shì chuān ma?
(Da li možeš da probaš haljinu ukoliko kupuješ preko Interneta? tj.: Da li možeš i da probaš haljinu kada kupuješ preko Interneta?)
4)你穿橘黄色的也好看。/Nǐ chuān júhuángsè de yě hǎokàn.
(I narandžasta boja ti lepo stoji kada je obučeš, tj.: Lepo ti stoji i narandžasta boja.)
5)你穿哪个颜色都好看。/Nǐ chuān nǎ ge yánsè dōu hǎokàn.
(Koju god boju da obučeš, sve ti lepo stoje, tj. Sve boje ti lepo stoje.)
6)吃的喝的越多越好。/Chīde hēde yuè duō yuè hǎo.
(Što više hrane i pića, to će stvar biti još bolja, tj.: Što više hrane i pića, to bolje.)
7)我一喝完咖啡就回家。/Wǒ yī hē wán kāfēi jiù huí jiā. (Čim popijem kafu odmah idem kući, tj.: Idem kući kada popijem kafu.)
Iz gorenavedenih primera možemo videti da se većina eliptičnih rečenica može formalno proširiti i na taj način pretvoriti u složenu rečenicu. Treba napomenuti da, premda je ovaj način izražavanja ekonomičan i koncizan, njegove su vrste po semantici i strukturi veoma ograničene. Konstrukcije poput „越……越……/yuè…yuè” (što više…to više), „一……就……/yī…jiù” (čim…odmah) su postale ustaljeni jezički oblici i ne mogu se proizvoljno menjati niti kovati neki novi koji nisu u duhu kineskog jezika.
Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar