Interesantno je da su latiničnu transkripciju za kineski jezik prvo „izmislili“ stranci. Jezuiti Mateo Riči i Lacaro Kataneo (Matteo Ricci i Lazaro Cataneo) su 1605. god., napisali knjigu Čudesa zapadnog pisma u kojoj se prvi put pojavila latinična transkripcija kineskih karaktera, da bi kasnije, 1626. godine, Francuz Nikola Trigo (Nicolas Trigault), na osnovu Ričijeve knjige i uz pomoć Kineza, priredio prvi kineski rečnik na osnovama latinične traskripcije. Sistem latinične transkripcije koji se danas koristi predložila je Komisija za reformu jezika, a 1958. godine ga je verifikovao Svekineski narodni kongres. Od 1982. godine sa usvajanjem međunarodnog standarda (ISO 7098), on se upotrebljava širom sveta, kao standardna forma za kinesku transkripciju. S druge strane, moramo imati na umu da je kineski fonetski alfabet samo oruđe i pomagalo pri izgovaranju kineskih karaktera. Odnosno, latinična transkripcija predstavlja samo sistem simbola za obeležavanje glasova, to jest nije alfabetsko pismo (svefonemski jezik). Stoga ona nikako ne može biti zamena za kinesko pismo. Tokom istorije modernizacije kineskog jezika, bile su pokrenute kampanje „latinizacije kineskog pisma“ s ciljem da se pismo uprosti kako bi se na taj način smanjila nepismenost. Međutim, na svu sreću, osamdesetih godina prošlog veka, kineska vlada je zauzela stav da je bitno očuvati kontinuitet i stabilnost jezika i odustala je od plana potpune „latinizacije kineskog pisma“.
Ulaženjem u elektronsku eru, latinična transkripcija je dobila novu ulogu – postala je i jedan veoma pogodan metod unošenja kineskih karaktera u kompjuter.
 

Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar
 
napisala Đin Sijaolei