Kako opisati vršioca radnje ili stanje u kojem se vrši radnja?

Modifikatori predikacijskih članova rečenice (adverbijali) u savremenom kineskom jeziku se prema funkciji dele u dve velike grupe: deskriptivni adverbijali i adverbijali koji nemaju deskriptivno značenje (okolnosni adverbijali). Opisni adverbijali daju opis vršioca radnje ili načina na koji se vrši radnja, kao što npr. priloške odredbe opisuju izraz lica, položaj tela ili mentalnu aktivnost vršioca tokom izvršenja radnje. Adverbijali koji nemaju opisno značenje ne vrše deskriptivnu funkciju, već sa stanovišta vremena, mesta, opsega, predmeta, cilja, i drugih aspekata određuju rečenicu ili njen predikacijski član. Adverbijali se prema različitim funkcijama grade na dva načina. Naime, deskriptivni adverbijal se obično gradi tako što se iza opisnog elementa doda strukturna pomoćna rečca „地/de”, dok se adverbijal koji nema opisno značenje obrazuje bez upotrebe ove rečce. Nekoliko primera deskriptivnih adverbijala:

1. Deskriptivni adverbijali koji opisuju psihičko ili emotivno stanje vršioca pri vršenju radnje:
2. 他高兴地说：“我要结婚啦！”/Tā gāoxìng de shuō: „Wǒ yào jiéhūn la”. (Ushićeno je rekao: „Ženim se!”)
3. 妈妈愉快地打开信。/Māma yǔkuài de dǎkāi xìn. (Mama razdragano otvara pismo.)
4. 米莉查热情地接待客人。/Mǐlìchá rèqíng de jiēdài kèrén. (Milica srdačno dočekuje goste.)
5. 妹妹吃惊地问：“你要结婚了？”/Mèimei chījīng de wèn: „Nǐ yào jiéhūn le?” (Sestra je iznenađeno upitala: „Ženiš se?”)
6. 他面色镇定地主持着会议。/Tā miànsè zhèndìng de zhǔchí zhe huìyì. (On staloženo rukovodi sastankom.)
7. Deskriptivni adverbijali koji opisuju način vršenja radnje:
8. 你们慢慢地吃。/Nǐmen mànman de chī. (Jedite polako., tj. Prijatno.)
9. 你好好儿地休息吧。/Nǐ hǎohāor de xiūxi ba. (Dobro se odmori.)
10. 她糊里糊涂地就嫁了人，有了孩子。/Tā húlihútū de jiù jià le rén, yǒu le háizi. (Nepromišljeno se udala i izrodila decu.)
11. 他把朋友们的电话号码一个一个地写在本子上。/Tā bǎ péngyoumen de diànhuà hàomǎ yí ge yí ge de xiě zài běnzi shàng. (On upisuje u svesku jedan po jedan telefonski broj svojih prijatelja.)
12. 应该历史地看待中美两国关系。/Yīnggāi lìshǐ de kàndài Zhōng Měi liǎng guó guānxi. (Kinesko-američke odnose treba posmatrati iz istorijske perspektive.)
13. 他跌跌撞撞地跑了回家。/Tā diēdiē zhuàngzhuàng de pǎo le huí jiā. (Otišao je kući teturajući se.)

Adverbijali u kineskom jeziku se uglavnom sastoje od priloga ili predloških konstrukcija, ali takođe i prideva, imeničkih sintagmi, glagola, glagolskih fraza, pa čak i klauza. Kada se pridevi, pogotovo jednosložni, koriste kao adverbijali neretko se udvajaju, i dodaje se strukturna pomoćna rečca „地/de”, kao u gore navedenim primerima: „慢慢地/mànman de” (sporo, lagano), „好好儿地/hǎohāor de” (dobro, temeljno), „糊里糊涂地/húlihútū” (zbrkano, konfuzno, nepromišljeno). Kada imenica ili imenička sintagma ima funkciju deksriptivnog adverbijala neophodno je koristiti rečcu „地/de”, što je ilustrovano gorenavedenim primerima: „一个一个地/yí ge yí ge de” (jedan po jedan), „历史地/lìshǐ de” (istorijski). Kada su glagolske fraze ili klauze u pitanju, takođe se koristi rečca „地/de”, kao u primerima 4, 5 i 11: „吃惊地/chījīng de” (iznenađeno, začuđeno), „面色镇定地/miànsè zhèndìng” (staloženo, mirnog izraza lica), „跌跌撞撞地/diēdiē zhuàngzhuàng” (teturajući se, posrćući).

Ponekad upotreba strukturne pomoćne rečce „地/de” kod deskriptivnih adverbijala zavisi od broja slogova priloške odredbe. Na primer, nije potrebno koristiti „地/de” uz određeni manji broj jednosložnih prideva ili višesložnih priloga za stepen. Osim toga, ovi jednosložni pridevi i prilozi za stepen zajedno sa modifikovanim predikatskim glagolima ili pridevima često čine ustaljene izraze. Na primer:

12. 他让我快走。/Tā ràng wǒ kuài zǒu. (Rekao mi je da brzo odem.)
13. 请慢用。/Qǐng màn yòng. (Izvolite, uživajte.)
14. 她今天特别高兴。/Tā jīntiān tèbié gāoxìng. (Ona je danas posebno dobro raspoložena.)

Po svemu sudeći, prilično je složena upotreba strukturne rečce „地/de” u deskriptivnima adverbijalima u kineskom jeziku jer se u određenim okolnostima ona mora obavezno koristiti ili pak izostaviti. Stoga je potrebno da se razvije dobar osećaj za jezik kako bi se pravilno ovladalo ovom jezičkom pojavom.

Obično se uz okolnosne adverbijale ne koristi „地/de”. Nekoliko primera kao objašnjenje:

15. 他2005年出生的。/Tā 2005 nián chūshēng de. (Rođen je 2005. godine. (imenica za vreme „2005年/2005 nián” godina je temporalni adverbijal))
16. 我们有时去公园散步。/Wǒmen yǒushí qù gōngyuán sànbù. (Ponekad idemo u park da šetamo. (prilog za vreme „有时/yǒushí” ponekad je temporalni adverbijal))
17. 我们在中餐馆吃了午饭。/Wǒmen zài zhōng cānguǎn chī le wǔfàn. (Ručali smo u kineskom restoranu. (predloška konstrukcija „在中餐馆zài zhōng cānguǎn” u kineskom restoranu je spacijalni adverbijal za mesto))
18. 她向门口走来。/Tā xiàng ménkǒu zǒulai. (Ona ide ka ulazu.) (predloška konstrukcija „向门口xiàng ménkǒu” ka ulazu je spacijalni adverbijal za pravac)
19. 为了给你买喜欢的礼物，我在网上找了半天。/Wèile gěi nǐ mǎi xǐhuan de lǐwù, wǒ zài wǎng shàng zhǎo le bàntiān. (Dugo sam pretraživala na Internetu kako bih pronašla poklon koji će ti se svideti. (predloška konstrukcija „为了/wèile…” za, da bi… je telični adverbijal))
20. 我给你买了一个礼物。/Wǒ gěi nǐ mǎi le yí ge lǐwù. (Kupila sam ti poklon. (predloška konstrukcija „给你/gěi nǐ” za tebe je adverbijal sa značenjem primaoca radnje))

Adverbijali u kineskom jeziku nalaze se ispred centralnog predikatskog člana, odnosno posle subjekta u rečenici. Odstupanje od ovog pravila je moguće kada je reč o posebnim tekstualnim ili narativnim potrebama (npr. povezivanje s prethodnim tekstom, povezivanje pasusa, naglašavanje, poređenje, itd.). Samo pojedine priloške odredbe, kao kvalifikativni determinatori, mogu se nalaziti ispred subjekta, kao što su „关于/guānyú” (o, u vezi…), „至于/zhìyú” (u pogledu, što se tiče…) i druge predloške konstrukcije.

21. 关于今年的旅游计划，我们以后再执行。/Guānyú jīnnián de lǚyóu jìhuà, wǒmen yǐhòu zài zhíxíng. (Kasnije ćemo realizovati plan u vezi sa ovogodišnjim putovanjem.)
22. 我说了自己的建议，至于领导同意不同意，那就不由我决定了。/Wǒ shuō le zìjǐ de jiànyì, zhìyú lǐngdǎo tóngyì bu tóngyì, nà jiù bù yóu wǒ juédìng le. (Izneo sam svoj predlog, ali ne odlučujem ja o tome da li će se direktor složiti.)

Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar