Trajna radnja i prateća radnja kao način vršenja radnje (upotreba rečce着/zhe)

• Kada je potrebno opisati trajnu radnju ili prateću radnju kao način vršenja druge radnje koristiće se modalna pomoćna rečca „着/zhe”.U zavisnosti od vrste glagola uz koji stoji, različite su situacije trajnosti koje ona opisuje.

1. Kada se „着/zhe” nalazi iza aktivnih glagola čiji proces sadrži segment trajanja ukazuje na samu trajnu radnju. Na primer:
2. 王芳和哥哥在公园里慢慢地散着步。/Wáng Fāng hé gēge zài gōngyuán lǐ mànman de sàn zhe bù. (Vang Fang i njen brat lagano šetaju u parku.)
3. 米莉查和尼古拉在家，一个看着电视，一个玩着手机。/Mǐlìchá hé Nígǔlā zài jiā, yí ge kàn zhe diànshì, yí ge wán zhe shǒujī. (Milica i Nikola su kod kuće. Jedno od njih gleda televiziju, a drugo se igra telefonom.)
4. 他在屋外像一颗树似的站着。/Tā zài wū wài xiàng yì kē shù shìde zhàn zhe. (On stoji kao drvo ispred kuće.)
5. 他一动不动地在公园的长椅上坐着。/Tā yí dòng bú dòng de zài gōngyuán de chángyǐ shàng zuò zhe. (On nepomično sedi na klupi u parku.)
6. 妈妈一手拿着手机，一手端着一杯咖啡。/Māma yī shǒu ná zhe shǒujī, yī shǒu duān zhe yì bēi kāfēi. (Mama u jednoj ruci nosi telefon, a u drugoj drži šolju s kafom.)

Treba napomenuti da „gl. + 着/zhe” u primeru 3, 4, i 5, izražava trajnu radnju koja zapravo predstavlja stanje čiji je nosilac subjekat.

1. Kada se „着zhe” nalazi iza aktivnih glagola čiji proces ne sadrži segment trajanja opisuje rezultativno stanje u kojem se nalazi lice ili predmet nakon izvršenja radnje. Na primer:
2. 门一直开着。/Mén yīzhí kāi zhe. (Vrata su sve vreme otvorena.)
3. 她今天穿着一条漂亮的红裙子。/Tā jīntiān chuān zhe yì tiáo piàoliang de hóng qúnzi. (Danas je obukla lepu suknju crvene boje.)
4. 墙上挂着一张塞尔维亚地图。/Qiáng shàng guà zhe yì zhāng Sài’ěrwéiyà dìtú. (Na zidu je okačena mapa Srbije.)
5. 桌子上放着一盆花。/Zhuōzi shàng fàng zhe yì pén huā. (Na stolu se nalazi saksija cveća.)

Primeri 8 i 9 su rečenice sa strukturom lokativne inverzije čiji gramatički subjekat čini sintagma za lokaciju. Ovaj tip rečenica u kineskom jeziku predstavlja posebnu vrstu „egzistencijalnih rečenica”, koje obaveštavaju da na nekom mestu postoji osoba ili stvar, dok „gl. + 着zhe” ovde izražava da je to postojanje, u stvari, stanje nastalo nakon izvršenja radnje koju označava glagol.

• Kada se „着/zhe” nalazi iza stativnih glagola, ukazuje na neku vrstu kontinuiranog stanja. Na primer:

10. 这个地方一直保留着这种习俗。/Zhè ge dìfang yīzhí bǎoliú zhe zhè zhǒng xísú. (Ovo mesto je zadržalo ovu vrstu običaja.)
11. 中国有着五千年的悠久历史。/Zhōngguó yǒu zhe wǔ qiān nián de yōujiǔ lìshǐ. (Kina ima istoriju dugu 5000 godina.)
12. 共和国广场上耸立着米哈伊罗公爵的铜像。/Gònghéguó guǎngchǎng shàng sǒnglì zhe Mǐhāyīluó gōngjué de tóngxiàng. (Na Trgu republike ponosno stoji bronzana statua Kneza Mihaila.)
13. 屋子里的灯一直亮着。/Wūzi lǐ de dēng yīzhí liàng zhe. (U sobi gori svetlo.)

• Rečca „着/zhe” izražava prateću radnju ili stanje kao način vršenja druge radnje

Kada se opisuju dve istovremene radnje, prateća glagoska radnja je od sekundarne važnosti za govorno lice. Tada se „着/zhe” javlja iza glagola koji označava tu prateću radnju kako bi se opisao način vršenja glavne radnje. Na primer:

14. 哥哥笑着对我说：“只要你玩得开心就好。”/Gēge xiào zhe duì wǒ shuō: “Zhǐyào nǐ wán de kāixīn jiù hǎo”. (Brat mi je kroz osmeh rekao: „Najvažnije je da si se ti lepo provela.”)
15. 米莉查和我喝着咖啡聊天。Mǐlìchá hé wǒ hē zhe kāfēi liáo tiān. (Milica i ja pijući kafu ćaskamo.)
16. 他们忙着准备生日派对。Tāmen máng zhe zhǔnbèi shēngrì pàiduì. (Zauzeti su pripremanjem rođendanske žurke.)
17. 我急着回家，喝完咖啡就走了。Wǒ jí zhe huí jiā, hē wán kāfēi jiù zǒu le. (Žurila sam da se vratim kući. Otišla sam čim sam popila kafu.)

Stativni glagoli „忙/máng” (biti zauzet) i „急/jí” (biti zabrinut, biti u žurbi) u 16. i 17. primeru uz modalnu pomoćnu rečcu „着/zhe” imaju deskriptivnu funkciju i opisuju način ili stanje vršenja druge glagolske radnje (tj. glavne radnje). Takođe se može reći da je glavna radnja uzrok nastalog stanja, tj. „因为准备生日派对，他们很忙/Yīnwèi zhǔnbèi shēngrì pàiduì, tāmen hěn máng” (Zauzeti su jer pripremaju rođendansku žurku), „他为了回家而着急/Tā wèile huí jiā ér zháojí” (U žurbi je jer mora da se vrati kući).

Treba napomenuti da je glavna funkcija „gl. + 着/zhe” deskriptivna i zbog toga se njegov odričan oblik retko koristi za opis neke nepostojeće trajne radnje ili stanja.

Autor: prof. dr Jin Xiaolei
Prevod: mr Sara Komosar