Glavna uprava Hanbana (Confucius Institute) Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Pekingu

Telo: ishodište starokineske filozofije

 

 

Telo: ishodište starokineske filozofije

                                                                                          prof. dr Radosav Pušić

 

Stara učenja govore o tri nivoa na kojima naše biće treba da funkcioniše, to su: telesni ili fizički nivo, energetski nivo i duhovno-svesni nivo. Postoji uverenje da se slobodno kretanje između njih može naučiti, uvežbati, što na fizičko-telesnom planu obezbeđuje visokosvesnu spoznaju i vitalnost. Daoistička unutarnja alhemija bila je jedan od načina kako da se približimo daou, u to su Kinezi verovali, kao i u dugovečnost i neku vrstu besmrtnosti.

 

Fizičko telo je samo vidljiva strana raznovrsnih energija koje oblikuju naše biće. Ove energije se prepliću, sudaraju, odbijaju, balansiraju, kako unutar tela tako i van njega. Tela usled njihovog neprekidnog dejstva zrače sopstvenu energetsku snagu koja se u vidu energetskog omotača širi oko njega. Promišljanje složene strukture tela, u osnovi je kako fizičke tako i metafizičke stvarnosti. Starokineska filozofija na tom tragu razume svet, prirodu i čoveka.
 

Tradicionalna kineska medicina organe tela ovako vidi: postoji pet unutrašnjih jin organa (五脏 wuzang); koji su uvezani sa jang organima ili „šupljim stomačnim organima (六腑 liufu); zatim je tu dvanaest sistema kanala (十二经络 shi er jingluo); pa pet čulnih organa (五官 wuguan) i telesna struktura tkiva (五体 wuti), kao i pet duhovnih entiteta/ umstvenih struktura (五神 wushen) i njihovih unutarnjih kvaliteta (karakternih osobenosti) (五志wuzhi). Kada se kineski karakteri kao što su šen 身, sing 形, i tijung 体用 prevode kao telo, stvar nije baš najjasnija jer se ta celovita struktura na koju Kinezi misle, odnosi pre na raspored i konfiguracije unutar životnog procesa i direktnih uticaja ćija 气,nego na određenu telesnu strukturu. Mešanje različitih aspekata vaseljenskih, prirodnih i supstancijalnih energija (zbirno ime za njih je ći 气) dovodi do pojave svih vidljivih oblika ili manifestacija telesnih struktura. Zato kineska rana predstava tela obuhvata nekoliko slojeva manifestacije ćija, to su:  otelotvoreni oblik (形), slika, predstava (象), persona/osoba, kao i razni društveni i lični aspekti njihovog pojavljivanja u okviru životnog igrokaza.
 

Ći koji je oblikovao svaku individuu, svako ljudsko biće isto je ono ći koje je oblikovalo Vaseljenu, kosmos, nebesa i Zemlju. To telesno postnatalno ći je izvedeno iz hrane koju jedemo, onoga šta pijemo i disanja, tako da se sam proces života vidi kao onaj koji ima najmanje dva aspekta, dva vida, jedan je spontani, kosmički, neuslovljeni, a drugi je uređen u skladu sa „prirodnim zakonitostima“, koje se ispoljavaju primarno kroz dnevne i sezonske kosmičke cikluse. Kretanja i transformacije telesnog ćija, krvi i fluida, aktivnosti telesnih organa, sistema kanala kroz koje protiče ta kosmička, stvaralačka i rušilačka energija, održava ili narušava dinamičku fiziološku ravnotežu, balans, sklad, zavisno od načina kako se njome manipuliše, tačnije „vlada“; kanali u telu su mesta kroz koja teče energija ći kroz telo, ona uvezuje, povezuje i integriše sve sisteme i strukture u složenoj telesnoj celini. Ovi koncepti, entiteti, uticaji i odnosi, ne samo da su temeljne postavke tradicionalne kineske medicine već su i temeljne polazne tačke svakog kineskog filozofskog i religioznog promišljanja. Pitanja sopstva, jastva, kako bi to filozofi rekli, pitanja smisla života, slobode, vere, mudrosti, besmrtnosti, itd., ne mogu se razumeti bez kineskog razumevanja tela i njegove složene veze koju ono ima sa prirodom, drugim ljudima i kosmosom. Rani kineski koncepti tela ukazuju na sliku dinamičnog jedinstva uzrokovanog kretanjem ćija. Na taj način se ljudsko telo vidi kao nerazdvojiva celina koja je upletena u dao i kosmos.
 

Mi smo prvo kosmička, pa tek onda ljudska bića. Ako se ta mesta zamene nastaju brojne nevolje za čoveka. Sve je ispunjeno i sve se oblikuje jednim istim ćijem, u pojavnom vidu to su životni procesi i funkcije, osnov svih fizioloških supstancijalnih mena, unutrašnjih transformacija i pokreta. Organi cang i fu stvaraju i transformišu ći (energije kosmosa) i to se imenuje različitim imenima: ponekad je to samo ći, ali je to i krv ( 血 xue), fluidi, izlučevine (津液 jinye) i esencija, seme (精 jing).“Ći-krv“ supstancija oblikuje se hranom i pićem; pluća uvode vazduh u telo i ona su zaslužna za pokretanje cirkulisanja ćija kroz unutarnje kanale. Bubrezi čuvaju, skladište najfinije i najbolje delove tih stečenih i dobijenih kvaliteta ćija i supstanci/tvari kao i esencijalnih veza (精 jing).

 

Razumeti telo, razumeti misao, razumeti emocije, razumeti veru, razumeti smisao, znači prvo razumeti dinamičko stanje ljudskih života, razumeti PROMENU. Upravo tu leži osnovni razlog zašto su Kinezi koji su izuzetno poznavali anatomiju ljudskog tela, cenili da je ona nedovoljna i malo pouzdana u medicinskom tretiranju tela, jer je anatomija statična, neprilagodljiva neprestalnim promenama. Od samog početka telo je nosilo kosmičko-metafizičko esencijalno jezgro, koje se najbolje opisalo u jednoj od najstarijih i najzanimljivijih knjiga sveta Klasičnoj knjizi mena ili Jiđingu 易经.  I zanimljivo je da su dva najveća kineska lekara, Sun Simiao (孙思邈 581–682) i Zhang Jiebin (张介宾1560–1639), često isticali vezu između medicine i kosmičkih promena (医yi) i (易 yi). Tačnije, telu se nije moglo prići bez duboko filozofsko, metafizičko, religiozno, astrološko-astronomske spoznaje, kao što se ni filozofiji, astronomiji, fizici, metafizici, religiji nije moglo prići bez esencijalnog poznavanja svih dimenzija i vidova tela. Razumevanje sveta, traganje za smislom, istinom, srećom, itd., nužno je podrazumevalo obe ove dimenzije. Materijalni i nematerijalni, vidljivi i nevidljivi, veliki i mali, svetli i tamni, itd. delovi postojanja, bili su predmet neprekidnog „posmatranja“, ili kako su to Kinezi nazivali „guan“ (观 guan). Ako to opišemo kineskim terminima, to je bio proces ili put od daoa dao, preko sijang , sing 形, ti 体 ka ćiju 器. Neko to voli da prevodi kao „put – slika – oblik/lik – tvarna struktura – organ/sud“. To je realnost svake telesne uobličene slike ili lika. Mi smo uvek trojako upleteni entiteti. Tri je ishodište svega. Lao Ci je najbolje to sažeo u svojoj filozofskoj poetici: dao rađa jedan, jedan rađa dva, dva rađe tri, a tri rađa sve stvari. Ako ove reči prebacimo na polje misaonih procesa dobijamo apstraktne principe, pojavne manifestacije i konkretne predmete/stvari. Tačnije, metafiziku (dao: bez oblika, bez supstance i van vremena), fiziku (sijang: slike, fenomene, belege, znamenja, sudbinske puteve) i fenomenologiju (ći: energiju, silu, moć). Ove potonje dve su vezane za tok i proticanje, odnosno, vreme. Jako je teško razumeti to preplitanje bezvremenog i vremenitog, vidljivog i nevidljivog, tamnog i svetlog aspekta sveta u kojem živimo. Zato se u kineskoj slici sveta tako puno govori o odnosu između sjang (nematerijalno-materijalnom, potencijalnom) i tzv. ći qi, terminološki gledano, radi se o „posudi“ o „telesnom ogranu“, o materijalno-predmetnom entitetu, koji je najbliži našoj predstavi onoga što zovemo „fizičko telo“. Gotovo svi rani medicinsko-filozofski tekstovi u Kini govore o metodu cangsijang 臟象 ili razumevanju veza unutrašnjih organa i tzv. kosmičkih belega, znamenja, slika. Funkcionalne manifestacije tela su bile ispred njihovih fizičkih struktura. Klasična knjiga mena govori o tome kako su Nebo i Zemlja doveli do dve vrste manifestacija „slika“, „ideja“ ili „simbola“ (象 xiang) koje šalje Nebo i „oblika“, „lika“, „pojava“’ (形 xing) koje šalje Zemlja. Promene i transformacije: eto to jeste telo, ali ako viđeno telo istovremeno jeste i misao, emocije, duša, duh, itd. Potrebno ih je razumeti i njima ovladati. To su ujedno ciljevi kako kineske medicine, tako i filozofije i religije, ali i kulture svakodnevnog života. Upravo zbog tako opisane slike sveta, kineski karakter sing 形 (oblik, lik, forma), se ne sme prevoditi kao telo, tačnije on nema puno veze sa fizičkim telom, anatomskim telom. On se ne može odnositi čak ni samo na oblik, već pre na one urođene osobine i sklonosti koje svaki oblik u sebi poseduje pre nego se i konstituisao kao oblik, pre nego se i vidi kao oblik. Ći jeste iskra, podsticaj, kretanje, substancija, tvar, energija i transformacija, dok je sing pretpostavljena forma, otelotvorenje, uprizorenje ćija. Ta „pretpostavka“ u svom najizvornijem smislu jeste sijang (象): slika, ikona, predstava, simbol, vizija, itd.
 

Da su Kinezi dobro poznavali anatomiju potvrđeno je pisanjem prve knjige iz forenzičke medicine koja je nastala u Kini. Napisao ju je poznati lekar dinastije Sung, Sung Ci (1186-1249). Persijski tekstovi iz 14. veka verno su preneli da su Kinezi znali za 1113 anatomskih tačaka. Međutim, izvan muslimanskog, arapskog sveta, naučnici nisu bili u stanju da prate i razumeju kinesku anatomiju. Tako za telo u kineskom jeziku najčešće imamo tri karaktera: 身 shen (persona, telo), 体 ti (telo kao organska celina) i 形 xing (oblik, ili lik vidljivog tela) (Nigel Wiseman i Feng). Nijedno od ovih opisa tela nije biomedincinskog karaktera. Živo telo obuhvata „personu“, „sopstvo“, „ja“, „životne energije, sile“, „životne tokove“, „kosmičke tokove“, „prirodne mene“, itd. Sposobnosti i mentalna stanja su nerazdvojivi deo ovih opisa. Telo je istovremeno bilo i duša i duh i emocija. Daooisti su lepo pokazali da je tako shvaćeno telo podrazumevalo unutrašnje alhemijske i transformativne procese. Zato se u daoizmu govori pre o ikoni tela, o slici tela o simbolu tela, nego o nekoj realnoj telesnoj strukturi. Za njih je telo uvek proces, manifestacija potencijalnih kosmičkih sila, telo nikada nije moguće uhvatiti u kretanju, ono je tajna kosmičkog porekla. Svođenje čoveka samo na njegovu društveno-humanističku dimenziju, za daoiste je bilo vulgarno uprošćavanje, koje vodi neznanju i zabludama po bilo kom pitanju životnih procesa. Kultivisati sopstveno biće, ili kako to Kinezi zovu (养生 yangsheng) „hraniti život“, odnosilo se na krajnje subjektivni odnos prema kosmičko-energetskom paketu koji smo dobili rođenjem. Zato se vizuelno i taktilno posmatranje uzimaju kao prvi i najznačajniji uvid u telesno-energetsku vezu, to je pipanje kanala, abdomena, pulsa, tona i teksture kože i mesa. Dodiruju se kvaliteti i promene koje nije moguće detektovati i otkriti anatomskim pristupom, koji je, po prirodi same stvari, uvek delimičan i selektivan. Kinezi su od samih početaka bili jako praktični i iskustveno orijentisani, ali su na sistem telesne strukture oduvek gledali kao na dinamičan kompleks, kojim nije bilo lako ovladati.
 

Na primer, konfucijanski filozof Sjun Ci (312-230) je cenio da srce-um (心 xin) koordinira i  interpretira čulne utiske, osete, mirise, ukuse, itd. Čulni organi, oličeni u očima, ušima, nosu, ustima, telu i umu (um je za deo kineskih filozofa bio čulni organ), u stvari su „šest katalizatora želje“. Svaki od njih je delimičan, opčinjen i ispunjen sopstvenim uživanjima. Želja se tako vidi kao neka vrsta potrebe za čulnim stimulacijama spoljašnjih objekata. U osnovi svake želje stoji njena paradoksalna priroda: želja želi da se nikada ne ostvari, da se ne realizuje u potpunosti, da uvek ostane „želja“.

 

Energije prolaze kroz sva tela. I ukoliko se desi da se na istim frekvencijama nađu, recimo, kamen i čovek, među njima se uspostavlja veza. Takve bliskosti su moguće između svih tela, živih i neživih. Kombinacije ovih veza su bezbrojne. U energetskom smislu, sve živi. Sve ima svoje puteve, meridijane, kanale, čakre, prolaze kojima struje energije Vaseljene. Kada o sebi mislimo kao o telima, moramo imati daleko širu sliku i shvatiti da je koža samo tanka nit u kojoj se susreću i račvaju brojni putevi unutrašnjih i spoljašnjih energetskih puteva.
 

Mi smo energetska bića i postojimo jedino usled neprekidnog energetskog toka koji ide između nas, u nama i između svih stvari u univerzumu. Mi dajemo i uzimamo energiju drugih ljudi, životinja, biljaka, kamenja, zemlje, vode, Sunca, Meseca, zvezda, itd.
 

Svaki od naših unutrašnjih organa prima i transformiše određenu vrstu energije, i u tom mešanju odbacuje ono što ne odgovara njegovoj energetskoj prirodi. Uspostavljanje skladnog protoka tih različitih energija unutar telesne strukture, obaveza je svakog ko želi zdrav život. Za uspešno balansiranje ovih energija neophodno je poznavanje kako sopstvene telesne strukture tako i svih aspekata veza koje postoje između ljudi, prirode, kosmosa.
 

Mi se energetski snabdevamo kroz: zemlju, hranu, vodu, vazduh, međuljudske odnose, vežbanje i disanje.

 

 


 

HSK / HSKK
 
Institut Konfucije u Beogradu i ove godine organizuje ispit svih nivoa HSK i HSKK. Ispit je u nedelju, 1. decembra 2019. Počnite na vreme da se spremate za ispit i pratite naše objave da biste znali kada počinje prijava...
U 2020. godini Institut Konfucije u beogradu organizovaće polaganje ispita HSK u maju i decembru.
 

 

 
 
 
 

 
 

 
 

Prijavite se za newsletter ______________________________

Kineski jezik i kultura ______________________________