Uvod

 

Kineska poslovica kaže “ Zemlju možeš osvojiti na konju, ali ne možeš njome upravljati na konju”. Imperijom se može upravljati samo uz pomoć dobro organizovane i obučene administracije. U Kini je vekovima postojao dobro organizovan administrativni sistem koji je na okupu držao sve delove ogromne teritorije, kao i sve segmente društva. Kičmu tog sistema predstavljao je Imperijalni ispitni sitem.

Imperijalni ispitni sistem bio je objektivan i nepristrasan način odabira državnih službenika u carskoj Kini. Nazivaju ga petim velikim kineskim izumom, pored kompasa, baruta, papira i štampe.Jedinstven po svom nastanku, sistem se menjao i usavršavao kroz različite dinastije, da bi svoj vrhunac dostigao u vreme dinastije Qing u 17. veku. Trajao je ukupno 1300 godina, od 605-1905. godine. Meritoran, zasnovan isključivo na tome šta znate a ne koga znate, sistem je pustio razgranati koren u sve delove kineskog društva, i oblikovao kineskog čoveka do današnjih dana.

Imperijalni ispitni sistem je izvršio veliki uticaj i preneo se kao model, prvo na zemlje Azije, Japan, Koreju i Vijetnam, a kasnije, u dodiru sa evropskim narodima, pre svega Britancima, počeo je da vrši uticaj i na njih. Britanska Istočno Indijska Kompanija uvela je sličan sistem za izbor svojih službenika. S obzirom da je metod pokazao dobre rezultate, britanska vlada ga uvodi pri selekciji državnih službenika 1855., Amerika nešto kasnije 1883. Forma eseja koja se i danas traži kod mnogih ispita, direktno je preslikana iz imperijalnog ispita.

Civilna uprava doprinosi ne samo jačanju carske moći, već i održanju jedinstva zemlje i mnogobrojnih nacija koje su u njoj živele.

 

Od prvog carstva do 13. veka

U vreme pre nove ere i prvog jedinstvenog carstva na tlu Kine, koncepcija vlasti obuhvatala je:
– Uvodjenje zakona i propisa
– Podela obaveza na sve podanike pa i na činovnike
– Primena nagrada i kazni i upošljavanje u državnu službu najdostojnijih
– Uspostavljanje nadzora nad poštovanjem propisa
– Godišnje testiranje činovnika, koje je odredjivalo njihovu dalju karijeru.
 

U vreme pre prvog kineskog carstva, državni službenici su se birali po preporuci, prijateljskim i rodbinskim vezama, pre svega iz redova dinastije na vlasti i nasledne aristokratije.Postojao je tzv. sistem devet činovničkih razreda.

221 godine pne, kralj države Qin pokorava šest ostalih feudalnih država, i osniva prvo jedinstveno carstvo na tlu Kine. Qin Shi Huang, prvi kineski car, je najpoznatiji po armiji vojnika od terakote, ail i reformama koje je sproveo.Car je standardizovao novac, mere za dužinu i težinu, kao i pismo. Sve ovo doprinelo je brzom razvoju trgovine, i napretku države. Iako je trajala samo 15 godina i mala svega dva cara, dinastija Qin ostavila je neizbrisiv trag u kineskoj istoriji.

Dinastiju Han (206 pne-220ne) nazivaju Grčkom i Rimom na istoku. Najveće istoriografsko delo antičkog perioda napisano je u doba ove dinastije, “ Zapisi velikog istoriričara” Sime Qiana. Kaligrafija postaje umetnost, otvaraju se trgovački putevi sve do Mediterana,, Konfucijanizam postaje zvanična državna ideologija.Ova dinastija je dala etnički identitet kineskom narodu, koji sebe smatra narodom Han, a svoj jezik Han jezikom. U ovo vreme polako se uvodi ispit za državne službenike.

U vreme dinastije Sui ( 581-618) sistem devet razreda se potpuno ukida i zamenjuje testiranjem i kvalifikacionim ispitom za službenike, pa se car Yang Sui smatra njegovim začetnikom. Glavni motiv cara je bio da ograniči uticaj i moć nasledne aristokratije, i umesto toga dobije lojalne i obrazovane službenike posvećene napretku carstva i jačanju centralne carske vlasti.Na ispitu se polažu matematika, religija i književnost.

U vreme dinastije Tang ( 618-960), po mnogima najbriljantije u celoj kineskoj istoriji, Kina se proširila na zapad, jug i istok, cvetala je trgovina, putevima svile dolazili su arapski i indijski trgovci, razvijala se poezija, umetnost, pronađen su barut, kompas, štampa i papir. Iz indije se proširuje budizam. Glavni grad, Xian, imao je milion stanovnika. Ova dinastija je poznata i po jedinoj zvaničnoj carici u kineskoj istoriji Vu Zetian, koja je kreirala politiku čitavih 50 godina. U vreme dinastije Tang raste broj polaznika i kandidata, jer je carica uvela mogućnost da ispitu mogu da pristupe kandidati iz svih slojeva društva, želeći na taj način da sebi obezbedi široku podršku u državi. I sama aristokratija vidi važnost da njeni članovi porodice polože ispit. Polako ali sigurno, stvara se nova porodica, porodica učenjaka i duhovna elita. Carica Vu Zetian uvodi i vojni ispit, koji se sastojao od poznavanja strategije, jahanja, streličarstva i borilačkih veština.

Period vladavine dinastije Song mnogi nazivaju ekonomskom i tehnološkom revolucijom. Carevina napreduje u svim domenima. Cvetaju nauka i tehnika, prvi put u istoriji uveden je paprni novac, koji je zamenjivao bakarne novčiće u opticaju. Razvija se štampa, knjige postaju jeftinije i dostupnije, u građevinarstvu i arhitekturi se grade impozantni projekti kao što su pagode od 85m visine i mostovi od 1000 metara dužine.Obnavlja se Veliki kanal. Uvodi se prva stajaća mornarica koja broji 52000 mornara. Kineski trgovci plove do Arabijskog poluostrva i zapadnih obala Afrike.

Ispit dobija na još većoj masovnosti, u glavnim gradovima provincija otvaraju se centri za polaganje koji mogu da prime i po 20 000 kandidata. Na početku vladavine ove dinastije, Car Taizu ukida vojni ispit, jer je procenio moguću opasnost koja preti od velikih ovlašćenja visokih oficira, njihove samostalnosti u upravljanju provincijama i mogućnosti organizovanja zavera, pa je upravljanje vosjkom vraćeno pod civilnu kontrolu, gde će ostati do kraja.

Takođe u ovom periodu uvodi se i najviši nivo ispita, dvorski, gde je ispit nadgledao sam car.Dvorski ispit nije imao eliminacioni karaket, već je rangirao tri najbolja kandidata. Oni koji su mu pristupali zvali su se “carevi studenti”. Stvara se nova društvena elita, klasa obrazovanih birokrata.

 

Konfucije

U vreme dinastije Song, jedan od visokih savetnika na dvoru, postavlja klasičnu literaturu, pre svega Konfucijeva dela u prvi plan ispita.

 

Živeći u vreme tzv. perioda Proleća i jeseni, punom previranja i borbi izmedju feudalnih država, Konfucije je video kako rđava vlast proizvodi patnju kod ljudi. Zato je centralno političko pitanje bilo kako ostvariti harmoniju i pravednu upravu u državi.

Njegovo učenje je sistem društvene i političke etike bazirane na poštovanju roditelja, lojalnosti i pravednosti. Da bi se uspostavio red u svetu, mora prvo da se uspostavi red u narodu, da bi se uspostavio red u narodu mora da se uspostavi red u porodici, red u čoveku samom, red u njegovim mislima.

Konfucije je smatrao da čovek nema drugu misiju nego da upozna samoga sebe kao čoveka i postane tvorac kulture – jedine realnosti koju u potpunosti stvaraju ljudi. Životne vrednosti kao što su zdrav razum , radoznalost, skromnost, samokontrola, mogu od običnog čoveka napraviti gospodara vlastite sudbine.Mudar čovek je spokojan, on teži da manje govori, on je umeren i odmeren, skroman u materijalnom ali bogat u duhu, neprestano uči i usavršava se.Kroz lično usavršavanje čovek treba da postigne čovečnost. Ovakav čovek ima pet kvaliteta: učtiv je, velikodušan, pošten, vredan i dobar. Samorealizacija pojedinačne ličnosti je uslov realizacije svih.

Ali njegova najviša misija je služenje drugima, čovek ne postoji kao posebna jedinka, on postoji samo u odnosu na druge. On je ono što predstavlja drugima. Čovek je vredan onoliko koliko doprinosi porodici, zajednici, državi.

Sredstvo komunikacije među ljudima su rituali. Poštovati rituale znači ići središnjim putem, izbegavati krajnosti i biti uzdržan. Rituali u odnosima su sveopšta mera harmonije, norma ponašanja i izraz socijalnog bića. Rituali ukrašavaju naše postupke, daju im etički kvalitet.

Konfucije prepoznaje pet glavnih odnosa: odnosi između cara i podanika, oca i sina, muža i žene, starijeg i mladjeg brata i prijatelja. Svi odnosi su odnosi po vertikali, čak i odnosi izmedju prijatelja jer se vodi računa ko je mladji a ko stariji prijаtelj. Tri najviše vrline su poštovanje vladara, poštovanje roditelja i samokontrola. Porodica je osnova države, sin koji poštuje oca neće učestvovati u pobuni protiv vladara.

Tajna mudrog upravljanja nije za Konfucija bila u naredbama, već u pravilnom vaspitanju. Glavna uloga države je da nahrani stanovništvo, a potom da ga obrazuje.Za razliku od Evrope, Kinezi nisu imali predstavu o različitim oblicima državnog uređenja, niti o građanskom zakonodavstvu. Pogledi na državu su potpuno drugačiji nego u zapadnom smislu te reči. Država proizilazi iz porodice, ona je njen nastavak, a jedinstvo naroda je najviši ideal. U svim epohama Kinezi su državu zamišljali samo kao vid apsolutne monarhije.Vlast vladara u Kini je bila nedeljiva i neograničena, ali ona nikad nije bila u potpunom smislu despotska. S jedne strane ni najviši velikodostojnici nisu imali nikakva prava pred carem, sa druge postojala je jednakost svakog života.

Car je morao da vlada tako da zadovolji nade naroda. Car tiranin je mogao i trebao da ostane bez prestola, ili kako bi Kinezi rekli bez mandata koje mu daje nebo.Nebo je odraz naroda, tako dolazimo do sveopšte povezanosti. Sve je u vezi i poremećaj u jednom delu dovodi do haosa celine.

 

“Ako podučavaš naređenjima i namećeš red kaznama, ljudi će se truditi da zaobiđu zabrane i izgubiće osećaj stida. Ako podučavaš vrlinom, i održavaš red uz pomoć rituala, ljudi će znati šta je to stid i ponašaće se pristojno” govorio je Konfucije.

 

Iz iskustva svog života, Konfucije nije imao nikakve iluzije o tadašnjim kraljevima feudalnih država. Osuđivao je ratove, razmetljivost, pohlepu, neslogu, prevare aristokratije, iznurivanje naroda lošom upravom, velikim nametima, pljačkama bandita i osvajačhih vojski, sve čemu je svedočio, zato on kaže “U Središnjoj zemlji može čak i da ne bude vladara”. Ko će onda upravljati? Po zamisli Konfucija upravljaće dostojni ljudi, nova aristokrtaija duha. Konfucijev politički program propisivao je vladaru da zadržava uzvišeni mir, a njegovim činovnicima naprotiv da budu delotvorni.

 

Literatura

Od 13. veka obaveznu literaturu za ispit su predstavljale tzv Četiri knjige i Pet klasika. Ovo su dela kompletne klasične literature, sakupljena i podeljena u zbirke. Autori su bili pre svega Konfucije, Mengci i drugi. Sva dela se bave razumevanjem opštih principa postojanja i uspostavljanjem harmonije u svetu, etikom i moralnim usavršavanjem,dobrom vladavinom, uspostavljanjem ravnoteže i kod ljudi i kod vladara.
Pet knjiga klasika sadži 50 priča iz prošlosti i smatra se prvom istorijom drevne Kine, knjigu poezije sa 305 pesama podeljenih po ciklusima, knjigu rituala koja sabira način upravljanja u prošlosti, knjigu promena na principima yin i yanga, koja je ujedno je i knjiga predviđanja, i letopise države Lu iz perioda Proleća i jeseni.

Ispit se sastojao iz nekoliko delova. Poznavanje Konfucijevih dela, kroz mnoštvo zadatih tekstova i citata, njihovo razumevanje i tumačenje. Poznavanje pismenosti kroz pisanje eseja čija je forma bila striktno odredjena i mala 8 delova. Esej je imao zadatu temu koja se ticala upravljanja ili politike. Zatim je bio ispit iz poznavanja i pisanja poezije.Ocenjivala se i pojava, ponašanje, izražavanje, poznavanje kaligrafije. Najmanja greška u formi ili kaligrafiji je bila dovoljna za ispadanje.

 

Ko je mogao da pristupi ispitu?

Ispitu su mogli da pristupe svi, bez obzira na poreklo i društveni status. Zabeleženo je da je najmlađi uspešan polaznik imao 20 godina i blistavu karijeru na dvoru, takođe u 18. veku je zabeleženo da je bilo 20 sedamdesetogodišnjaka, 5 osamdesetogodišnjaka i 1 devedesetogodišnjak koji su položili ispit. Takođe, nije bilo ograničenja u broju pokušaja.

Postojale su i kategorije onih koji nisu mogli da pristupe ispitu U različitim razdobljima ove kategorije su se menjale. U prvom redu to su bili osuđeni kriminalci, zatm deca trgovaca ( trgovci su jedno vreme imali najniži status na društvenoj lestvici, jer se smatralo da žive od tuđeg rada) i oni koji već rade u lokalnoj upravi. U vreme dinastije Ćing pevačima i glumcima nije bilo dozvoljeno da polažu ispit. Ženama je takođe bilo zabranjeno da polažu. Zabeleženo je da je 848. godine jedan Persijanac uspešno položio ispit. Koliko je bilo teško uspeti kaže i poslovica “ Deset godina vrednog rada za jedan dan slave”. Uspešnim kandidatima on je donosio pre svega prestiž i ugled u društvu, zatim i materijalno blagostanje. Dostojni savetnici su predstavljali časno lice cara. Oni su ga savetovali, predlagali ekonomske i poreske reforme, rešavali konflikte.Bili su odani i verni caru, ali još više odani i verni pravednom putu.

Interesantna je sudbina Zhang Jiana koji je postao vrhunski učenjak 1894., i bio na Dvorskoj akademiji. U vreme revolucije 1911, on je sastavio dokument o abdikaciji poslednjeg kineskog cara Pu Yia.Kasnije u vreme republike bio je Ministar industrije. Posle napuštanja politike posvećuje se profesorskoj karijeri. Imao je tri uspešne karijere u životu.

 

Organizacija ispita

Dečaci su počinjali da uče karaktere sa šest godina, uglavnom kod kuće i kasnije u seoskoim školama. Sa 13-14 godina mogli su da pristupe prvom ispitu na nivou sreza, zatim na nivou oblasti, u glavnom gradu određene oblasti. Ako bi prošao i ovaj nivo, kandidat bi imao prava da izađe na ispit na nivou provincije.Oni koji polože ovaj ispit mogli su da se nadaju pozicijama lokalnih službenika u provinciji.

Sledeći nivo bio je tzv.metropolitan tj. prestonički, koji se polagao u Pekingu, u organizaciji i uz nadzor Ministarstva ceremonija. Ispit je imao 3 dela, svaki je trajao po 3 dana. Ovi ispiti održavali su se svake godine.

Svake treće godine car je raspisivao ispit na samom dvoru. Ovaj ispit je uticao i na stvaranje odnosa izmedju cara i budućih najviših službenika.

Prva tri kandidata mogla su da se nadaju najvišim mestima na dvoru, ili da ostanu kao akademici na Carskoj akademiji pri dvoru. Selekcija je bila vrlo stroga, prijavljivale su se desetine hiljada kandidata u jednoj provinciji, procenat uspešnosti nikada nije prešao 5 odsto. Evidencija o kandidatima je bila precizna , tako da se i danas zna ime i rang svakog kandidata. Za sve vreme trajanja ispitnog sistema, bilo je 800 prvih kandidata 100 000 onih koji su položili prestonički nivo i 1 000 000 onih koji su položili provincijalni nivo. Otprilike 1 na 3000 polaznika.

 

Polaganje

 

Rano ujutru, na dan polaganja, kandidati bi se okupljali u centru za polaganje. Sa sobom su smeli da ponesu pet stvari: vodu, hranu, posteljinu, pribor za pisanje i kofu (kao toalet). Na ulazu su svi detaljno pretresani, identifikovani i slati na mesta za polaganje. Svaki kandidat je imao boks sa tri strane ograđen zidom. Dve daske su služile kao sedište i sto, al i kao krevet gde su provodili noć. Dok ispit traje, bilo je zabranjeno da se napušta boks. Pritisak je bio tako veliki da su poznati slučajevi nervnih slomova, čak i smrti.U tom slučaju telo bi se prebacivalo porodici preko zida, jer u centar niko nije mogao da uđe.

Zbog mnoštva činjenica koji su kandidati morali da drže u glavi, bilo je puno pokušaja varanja na različite naćine.Dogovori sa stražarima, podsetnici pisani na parčićima svile ili odeći, stavljanje ceduljica u hranu ili uplitanje u kosu, su samo neki od njih.

 

Veliki broj onih koji nisu prošli na ispitima, predstavljali su pismene ljude, poznavaoce klasičnih dela i radili su razne poslove van državne administracije kao učitelji, pisci eseja, lekari, sastavljači rodoslova, pisci za honorar. Uopšte uzev oni su činili pismeno stanovništvo i podizali nivo celokupnog društva.

 

Od 14. do 17. veka

U poslednjoj četvrtini 13 veka, Kinu osvajaju Mongoli, koji će vladati sledećih 100 godina, pod dinastijom Yuan. Mongoli su favorizovali svoje sunarodnike i pripadnike drugih manjina. Za njih je ispit bio lakši nego za pripadnike Han naroda.

Dinastija Ming (1368–1644) bila je poslednja Han dinastija. U vreme Minga teritorijalna osvajanja su završena, carstvo napreduje i Kina postaje najbogatija država na svetu.

Od vemena dinastije Han, u Kini je postojao tzv sistem zavisnih zemalja. Iako najmoćniji Kinezi nisu pokoravali susedne države i eksploatisali druge narode.Nasuprot tome, politika je bila “ Priznajte da smo najmoćniji, iskažite nam poštovanje, i zauzvrat ćete dobiti mnogo više.” U praksi, svake dve tri godine vladari susednih zemalja dolazili bi sa darovima na poklonjenje caru.Zauzvrat dobijali su trgovinske povlastice, pomoć u gradnji utvrđenja i sl.

Kinezi su od davnina smatrali da je njihova zemlja u središtu sveta, da je okružena varvarskim narodima od kojih Kinezi nemaju mnogo šta da nauče i dobiju. Taj osećaj superiornosti doveo je do paradoksa koji se ispoljavao tako da i pored razvijenih trgovinskih veza sa mnogim zemljama, Kina ostaje suštinski zatvorena i ne dozvoljava uplive stranih kultura i ne koristi strana dostignuća.

Drastičan primer koji ovo pokazuje je sudbina velikog admiral Zhang Hea i njegove flote u 15 veku. Da bi zadivio svet i demonstrirao moć Kine, četvri po redu car Yong Le donosi odluku o izgradnji velike flote. Taj zadatak posvećuje svom vernom savetniku Zhang Heu. Flota je imala preko 300 brodova i 27000 mornara. Najveći brodovi, tzv treasure ships bili su dugački 120 m i imali četiri palube sa devet jarbola na kojima su se vijorila jedra od crvene svile. U periodu od 1405 do 1433 Zhang He je preduzeo sedam putovanja na zapad preko jugoistočne Azije, Indije, zapadnih obala Afrike i Arabijskog poluostrva. To su bile diplomatsko-trgovinske misije, gde su nošeni pokloni vladarima stranih zemalja, razmenjivana roba, ali i egzotične biljke, životinje, lekovi i sl. Postoje indicije da je flota oplovila ceo svet i stigla do obala Amerike i Australije. Na žalost, posle smrti cara Yong Lea, konzervativni učenjaci na dvoru spaljuju svu dokumentaciju i mape sa putovanja, donose odluku da se sva pomorska putovanja obustave, i ostavljaju brodove da propadnu.

Objašnjenje je bilo da su putovanja preskupa i nepotrebna, i da od njih Kina nema nikakve koristi. Vrata Zabranjenog grada se zatvaraju, što će Kina skupo platiti u vekovima koji dolaze. Svet se menjao, u Evropi je vreme renesanse, dolazi vreme prosvetiteljstva, razvoja nauke, tehnologije, i industrijske revolucije.Kinesko carstvo o svemu ovome nije imalo saznanja.

Najveći izazovi za carstvo i za ispitni sistem dolaze u vreme dinastije Qing ( 1644-1905). Prvi pomorski trgovci na tlu Kine bili su Portugalci, Španci i Holanđani u 16 veku. Njima je za trgovinu bio otvoren samo Kanton ( Guangzhou) i ostrvo Macao. Strancima je bilo zabranjeno da uče kineski jezik i da putuju u unutrašnjost zemlje. Krajem 18 veka engleski kralj Džodž III šalje izaslanika na dvor da pregovara o otvaranju Kine za trgovinu sa Britanskim carstvom. Međutim, car glatko odbija ponudu, jer “ U Kini ima dovoljno svega, i ona nema potrebe za robom iz varvarskih zemalja.”

Englezi nisu prihvatili ovakav odgovor. Kako se Britanska imperija širi i jača sve više ima potrebe za porcelanom, čajem i svilom iz Kine, na koje odlazi znatan deo prihoda. Englezi su morali da pronađu proizvod koji bi Kinezima prodavali i smanjili deficit u razmeni. I pronašli su – opijum.

Opijum se u Kini koristio od davnina u medicinske svrhe, ali početkom 19. veka Britanci krijumčare tone opijuma iz Indije i broj zavisnika raste na dvadeset miliona, devastirajući Kinu u ekonomskom i društvenom smislu. Za ovo su bili zaslužni i korumpirani kineski zvaničnici u Kantonu. 1839. godine situacija postaje neizdrživa, i car šalje izaslanika u Kanton da reši problem. Zvaničnici i dileri su pohapšeni, a tovar od oko 1000 tona je javno uništen.

Ovo je bio povod za Prvi opijumski rat. Šest meseci posle incidenta, Britanci dolaze parnim brodovima, opremljenim savremenim topovima i bombarduju Kanton.Kinezi nisu imali ni odgovarajuće brodove, ni topove koji su mogli da dobace do britanskih lađa. Za tri meseca Britanci gotovo bez gubitaka, osvajaju pet luka i stižu do Nanjinga.

Ovo je trenutak kad car mora da reaguje, jer bi osvajanje Nanjinga otvorilo put u unutrašnjost Kine rekom Jangce. Potpisan je prvi od više nepravednih i ponižavajućih ugovora za Kinu. Otvoreno je pet luka za trgovinu, ostrvo Hong Kong je predato Englezima na korišćenje. Kina je morala da plati ogromne ratne štete. I pored ovakve situacije, među učenjacima ne postoji svest da sistem treba menjati, i da su Kini potrebna drugačija znanja u vremenu koje dolazi.

 

Spoznaja da neprijatelja treba upoznati da bi ga pobedio, kao i da Kini nedostaju znanja iz prava, tehnike i mašinstva dolazi posle uništenja Letnje palate 1860. godine od strane Engleza i Francuza. U period od 1860.do ukidanja ispitnog sistema 1905., traju polemike i diskusije između konzervativne i napredne struje među intelektualnom elitom na dvoru.Sistem nije imao čime da bude zamenjen, i nije mogao odjednom da bude ukinut. U to vreme deca imućnih Kineza počinju da pohađaju zapadne škole koje se otvaraju širom zemlje, uče engleski, upozanju se sa zapadnom kulturom. Sedamdesetih godina 19. veka, prva grupa od 120 mališana odlazi u Ameriku na školovanje.Polako se stvara novi tip intelektualca. Istovremeno se reformiše i školski sistem u zemlji.

Imperijalni ispit je posle 1300 godina nestao sa istorijske pozornice. Ali njegov duh živi i dalje u mentalitetu kineskog čoveka, u etici koju je sobom nosio i poruci da se uspeh postiže vrednim i upornim radom.

 

Ivana Čočanović