U kineskom jeziku je reč za vreme shi „时”; piktografski ispis sastavljen iz dva dela, dole je „sunce”, a gore je „stopalo”, što bi mogla da se prevede kao „stopalo Sunca”, „iskorak Sunca”; i čini se da je „vreme” za stare Kineze bilo „kretanje Sunca i zvezda”, tačnije ritam tog kretanja. Reč sui岁, koja upućuje na godine starosti, u prvom etimološkom rečniku Kine, opisuje se kao putovanje Jupitera koji tokom godine obiđe 28 zvezda, a na svakih 12 meseci pojavi se na našem nebu. Po njemu se merila godina.
Tri osnovne reči za vremensko proticanje u kineskom jeziku su bile „sui (godina), yue (mesec), i ri (dan)” i sve su izvedene iz orbitalnog kretanja nebeskih tela. Kada se ta energetska sila – vreme, uvukla u svet čoveka, deleći dan na 12 intervala, Kinezi su je opisivali i nazivima koji su se ticali čovekovih običnih aktivnosti kao što su spavanje ili „vreme za obedovanje” („shishi/食时interval dana od sedam do devet časova ujutru, tj. vreme za doručak; pushi/晡时 interval od petnaest do sedamnaest časova, tj. vreme za drugi obrok; rending/人定” interval od dvadeset jedan do dvadeset tri časa, vreme kada se prestaje sa svim aktivnostima i odlazi na počinak). Za „univerzum” postoje sledeće reči u kineskom: yuzhou „宇宙”, shijie „世界”, tiandi „天地”; u ovim rečima karakteri zhou宙, shi 世i tian 天su u značenju „vreme”, dok su karakteri yu 宇, jie 界i di 地 u značenju „prostor”. Na osnovu ove krajnje uprošćene analize, možemo videti da je starokineski kosmološki pogled bio utemeljen na jedinstvu vremena i prostora, univerzuma i čoveka. Pa ipak, iako je prostor bio prisutan u ovim rečima, vreme je za Kineze bilo ne širenje prostora, već pre kretanje nebeskih tela. Još jednu stvar treba istaći, tzv. „nebesko vreme” (tianshi天时) u drevnoj Kini, ne samo da označava „vreme Vaseljene” (četiri godišnja doba ili vremenski sled), već u sebi nosi i daleko tananiji smisao – „vest”, „poruku” (xiaoxi 消息). U spisu Shang shu piše: „Biti poslušan nalogu Nebesa jeste uskladiti se sa vremenom i njegovim porukama-prilikama.” U knjizi Ji piše: „Kosmos /nam/ kroz prazno i puno daje vreme i poruke-prilike”. Oni koji ne razumeju „nebesku poruku” ili oni koji ne iskoriste „nebesku priliku”, propustili su da se usklade sa darom „nebeskog vremena”. Ako se „naruši vremenski sled” (wei shi 违时), ako se „izgubi vremenski ritam” (shi shi jie 失时节), onda nastaju nevolje i nesreće. Upravo na toj tački razvija se i priča o sveukupnoj povezanosti kineskih kosmoloških teorija o jinu i jangu, Pet kosmičkih kretanja (wu xing) i čudesnoj korespodenciji koja u sebe uvezuje prirodne elemente, životinje, boje, mirise, brojeve, svetlo i tamu.
Ovca je dugo bila jedan od najpopularnijih zodijačkih znakova u Kini i generalno je bila dobar znak. Zanimljivo je da je u rečima idioma kojima se čestitala Nova godina, koje ukazuju na uspeh, bogatstvo i sreću, ovca zauzimala ključno mesto: Ji yang (xiang) ru yi! (吉羊（祥）如意) Zašto je odabrana ovca da bi se nekom čestitala Nova godina? U Kini se ova dva karaktera ji xiang 吉祥 koriste da ukažu na sreću i nešto lepo. Još se u starom kineskom spisu za proricanje sudbine „Klasičnoj knjizi o menama” (Yi jing 易经) sreće izraz „吉事有祥” (srećni događaji imaju dobar beleg, srećno znamenje), s tim da se u drevnim spisima ovo piše kao „ji yang 吉羊” u bukvalnom prevodu „sreća (je imati) ovcu”. Većina smatra da se u to vreme u Kini jako cenilo meso ovce i da se ovca najviše uvažavala od svih životinja, pa su tako ključne reči i pojmovi vezani za umetničku kreaciju i vrlo ponašanje čoveka bili u tesnoj vezi sa „ovcom”. Tako se karakter za „lepo” (mei „美”) sastoji iz „ovce” i „veliko” („羊大为美”), dok se karakter za „dobro” (shan 善) sastoji iz „(mesa) ovce” koje „usta konzumiraju” (yang ru kou wei shan „羊入口为善”). Učeni čovek ili shi 士 ima „usta (kroz koja dolazi) sreća” (koufu 口福) to je, delom, značenje reči ji 吉(sreća, radost). Kada se „ovca” prinosila precima na žrtvu to se zvalo „xiang 祥” (dobar znak ili srećan omen). Čovek, biljke, kamenje i životinje su delili istu sudbinu. Neki kažu da je ovca bila jedna od najznačajnijih totemskih životinja uz: goveda, konje, pse, kokoške (ptice). Za Praznik proleća, ovca se prinoslia kao žrtva precima u čast.
Još u dinastiji Song se cenilo da su osobine pojedinih životinja bitno odredile njihovo mesto u kineskom zodijaku. Ali su njihove osobine uticale i na profil njihovih aktivnosti tokom dvanestodelnog vremenskog intervala jednog dana.
Kineska Nova godina je najduži i najznačajniji praznik u Kini. Ova godina je po kineskom računanju 4713 godina. Ako si rođen, 1931, 1943, 1955, 1967, 1979, 1991, ili 2003, 2015 rođen si u znaku Ovce. Svaka godina nosi ponešto i od kvaliteta životinje koja je predstavlja. Za osobe rođene u ovoj godini veruje se da su: umetnički nastrojeni, šarmantni, osećajni, umiljati, pasivni, odani, velikodušni. Prvi dan kineske Nove godine je19. februar, on se praznuje u NR Kini, Singapuru, Tajlandu, Indoneziji, Maleziji i Filipinima, kao i u kineskim četvrtima širom sveta, među kojima su najpoznatije one u San Francisku i Njujorku. Čišćenje doma, ukrašavanje prozora i vrata rezanim crvenim papirima, vatromet, novac za sreću u crvenim vrećicama za decu, porodična večera i ručak, itd. Crvena boja koja dominira ovim praznikom simbol je Sunca i vatre koji su tu da oteraju zle duhove i demone nesreće, da odbace zlu sudbinu i donesu sreću. Praznik proleća ili kineska Nova godina se praznuje od 7 do 15 dana, ove godine 5. marta je petnaesti dan nove godine, Festival Lampiona, i veruje se da je tog dana mesec najsvetliji.
Poznati ljudi koji su rođeni u znaku Ovce su: glumci Mel Gibson i Brus Vilis, umetnik Mikelanđelo, pisac Mark Tven, itd.
Godina u znaku Ovce nosi i nešto što je izdvaja od drugih godina. Veruje se da godina Ovce nije dobra za rađanje dece, jer se deca rođena u ovoj godini rađaju sa lošom sudbinskom putanjom. To je jedan od glavnih razloga da se, recimo, tokom 2014. godine u provincijama Liaoning, Shandong i Gansu, rodilo daleko više dece, što navodi na sumnju da su kineski parovi želeli da izbegnu 2015. godinu, godinu Ovce. Naravno, neki sociolozi govore da to ima veze i sa kineskom populacionom politikom koja nalaže da svaka porodica ima samo jedno dete.
Kako god, u Kini se veruje da godina Ovce nije srećna godina. Uvreženo je mišljenje da od deset beba rođenih u ovoj godini, samo jedna može da računa na srećnu naklonost Nebesa. Činjenica je da je svake godine Ovce u Kini vidno manje beba, a da se u godini pre i u godini posle godine Ovce, broj kineske dece uvećava.
Zanimljiva je opaska jednog kineskog majstora „fengshuija” koji je novinarima rekao: „Narod se vezuje za horoskopske znake, jer je njihovo razumevanje prostije i jednostavnije od razumevanja kosmičkih poruka. Za nas koji smo posvećeni kosmičkim porukama, horoskopski znaci nisu od neke važnosti. Nije važno koje si godine rođen, već je važno tačno vreme tvog rođenja.”
Upravo to „tačno vreme” krije drevno kinesko verovanje u „kosmički nalog” (tian ming 天命)，koji podrazumeva da se treba „kretati u skladu sa vremenom” (shi xing 时行), da je potrebno „na vreme uraditi” (ji shi 及时) i da se „sleđenje vesti-poruka vremena”, u ljudskom životu vidi kao najviše sudbinsko ispunjenje.
Ukoliko se priklonimo ovom mišljenju, onda je godina Ovce, kao i svaka godina, srećna ili nesrećna u onoj meri u kojoj smo uspeli da razumemo šta nam to „nebesko, kosmičko, vaseljensko vreme” govori. Kao što je malo onih koji obraćaju pažnju na „poruke/vesti/ vremena” (shi ji 时机), „vremensku energiju” (shi qi 时气) i promenljivi ritam vremena, tako je malo i onih koji u skladu sa onim što su čuli, žive i delaju.
Prof. dr Radosav Pušić