Glavna uprava Hanbana (Confucius Institute) Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Pekingu

Kina: crvena boja kroz pismo, jezik, kulturu

 

Boje nam se prikazuju u bezbroj različitih oblika i pojava. Nauka kaže da čovek može golim okom da prepozna bar 2000 različitih nijansi, i da oko 87% svih čulnih osećaja dobijamo putem sveta boja.
 

Od davnina se postavlja pitanje kako vidimo boje, da li one uopšte postoje. Velika razlika u percepciji i poimanju sveta pojedinih epoha, određuje način kako pristupamo bojama. Naučnici danas tvrde da svet u kome živimo i predmeti oko nas zapravo nemaju svoje boje. Kada svetlost padne na određeni predmet ili materijal, neki delovi spektra svetlosti se dobro apsorbuju, dok se drugi odbijaju, što samo po sebi jeste prava karakteristika materijala. Kada se predmet posmatra, do oka stižu samo oni delovi spektra, odnosno one „boje” koje su odbijene, što u oku i mozgu stvara iluziju da predmet ima tu boju. No, suština je da obojenu sliku predmeta koju vidimo, ma kako ona bila raskošna, uzbudljiva ili deprimirajuća, zapravo nije stvorio predmet, već svetlost koja sama u sebi „nosi” sve moguće boje. U potpunom mraku nema boja. Ukoliko ugasimo svetlost samo dodirom možemo osetiti predmete oko sebe koji su načinjeni od milijardi čvrsto vezanih molekula na kojima se ne nalazi nikakva boja. Svet oko nas postaje mračan, mrtav za naše oko i bezbojan. Sigurno ćemo poželeti da vratimo svetlost i iznova oživimo boje, ma koliko da su one samo iluzije naših čula.
 

Boja je proizvod: izvora svetlosne energije, predmeta na koji pada zrak svetlosne energije i čoveka koji po prirodi poseduje biološki i kulturološki aparat koji se sastoji od oka i mozga. Mozak preko oka dobija informaciju da vidi crveno, na koji se automatski nadovezuje kulturološki sadržaj koji govori da je u pitanju boja ljubavi, sreće, upozorenja, itd. Boje igraju vrlo važnu ulogu u životu jer neposredno utiču na naša osećanja, misli i raspoloženje.
 

Nekoliko je razloga zašto je odabrana crvena boja kao tema predavanja. Najvažniji su sledeći:
 
a) crvena boja je najznačajnija boja Kine;

b) crvena se smatrala srećnom bojom, simbolom blagostanja i zdravlja u staroj Kini;

c) crvena boja je u većini civilizacija, pa tako i u kineskoj, boja života, ljubavi, snažnih osećanja;

d) u neolitskim kulturama Kine, crvena je bila najprisutnija boja; na telu i pored tela umrlih otkriveni su ritualno-obredni predmeti išarani crvenom bojom; verovalo se da crvena boja čuva duše umrlih i bezbedno ih vodi na drugi svet.
 

Ako pogledamo i druge civilizacije, možemo reći da je od pradavnih vremena pa do danas, crvena sinonim snage i hrabrosti. Crvena stimuliše i daje energiju, pojačava moć i održava plamen vitalnosti. U celom svetu crvena boja predstavlja stanja i emocije ljudi: opasnost i hrabrost, nasilje i greh, požudu i strast. Označava najsnažniju prirodnu pojavu – erupcija vulkana, društvenu – revolicija i rat, i najjaču ljudsku emociju – ljubav. Ona je moćan simbol.
 

            Crvena odeća je bila dostupna samo bogatim ljudima i plemićima. Kraljevi i kardinali su nosili crveno. I u starom Rimu crvena je predstavljala simbol moći: najuticajniji ljudi u gradu su sebe nazivali oni koji nose crveno“. Kod Rimljana se crveno svetlo izjednačavalo sa svetom vatrom. Južno od Sahare, crvenu odeću je nosio samo viši stalež. U starom Egiptu ona je bila znak opasnosti, sveta boja prevrtljivog boga Seta, koji je u egipatskoj mitologiji bio bog tame i zla. Kod starih Slovena crvena boja je štitila od zlih sila. Uvek je kombinovana sa belom i crnom bojom. U svadbenim obredima simbolizovala je radost i ljubav. Novorođenčetu se stavljao crveni konac na ruku radi zaštite od uroka, a poklanjanje crvene marame devojci je izraz ljubavi i odanosti. U srpskoj mitologiji crvena boja odbija uroke, zle poglede, štiti od demona: crvenom kabanicom ogrće se nevesta kad pođe na venčanje; trudna žena zaveže crveni konac oko prsta na ruci kada izlazi iz kuće u mrak; detinji pupak zavezuje se samo crvenom vrpcom. Sejač prilikom setve vezuje crveni konac na prst desne ruke i vreću sa semenom; tokom žetve njime se vezuju nepožnjeveni strukovi na kraju njive. Za Uskrs se jaja boje u crveno. U snu crvena boja predskazuje iznenađenje.
 

Nije moguće jednoznačno opisati boje i svesti ih samo na jednu dimenziju i meru. Otuda reči za boje uvek puno više kažu nego što se njima želelo reći. Njih nije lako razumeti i otkriti šta zapravo znače. Zato je teško pojedinu boju smestiti u granice reči. Boje se ne daju obuzdati, njih nije moguće lako ukrotiti. Kultura, tradicija, verovanje, jezik, sve je to od velike važnosti u smisaonom određenju boja. Poznato je da, recimo, zelena boja u Maleziji vezana za opasnost, a u Japanu za ljubav i sreću; u Kini je crveno sreća, u Nigeriji ambicija, a u Indiji želja. Boje su neraskidivo vezane za kulturni karakter simbolike boja.
 

U drevnoj Kini karakter 色 se se upotrebljavao samostalno i označavao je većinom boju lica ili sadržaj neke emocije. Preciznije, se se prevodilo kao dobar izgled ili izraz, a prvi etimološki rečnik kineskog jezika kaže da je 色 se energija ili kosmički dah u temelju lica. Neki stari spisi su ovaj karakter koristili u značenju lepa žena, privlačna žena. Kasnije se u budizmu ovaj karakter koristio da označi sveukupni fenomenalni svet, sve ono što je vidljivo i na neki način otelotvoreno. Tokom dinastije Tang (između 7. i 10. veka) nastala je dvosložna reč yanse 颜色 koja znači boja. Kineski idiom „wu yan liu se” 五颜六色 (pet boja, šest boja) je značio sve boje, šaren, višebojan.
 

U kineskom poimanju sveta, boja ima gradivni karakter i bitna je tačka za početak našeg vidljivog sveta. Prvo što se čoveku, u njegovom ogoljenom postojanju, javilo, jesu svetlost i tama. Oni će se u jednom trenutku pretočiti u teoriju o jinu 阴 i jangu 阳, dualnim počelima sveta. Verovalo se da kada boja jina i janga (crna i bela) dostigne svoje bogatstvo, svaki oblik dostiže punoću. Sa svakim oblikom i boje, na poseban način, izviru iz veze jina i janga. Kontrasti i odnosi tonova jina i janga, čine tajnu boja i oblika.
 

Ako pogledamo kontekst u kojem su termini za boje korišćeni, očigledno je da su boje od samih početaka bile neodvojivi deo ritualnog sistema dinastije Šang. Dinastija Šang je prva istorijska dinastija Kine koja je vladala od 1600 do 1046. godine pre naše ere. Sunce, ptica feniks i vatra su najstarije mitske slike stare Kine. Kao i u svim drugim civilizacijama, mitske slike u kineskoj civilizaciji su bitno oblikovale i usmeravale kinesku misao, emocije i ponašanje. Mitsku sliku feniksa, ili kako se još naziva žar ptica, Kinezi su direktno vezivali za moć vatre i Sunca, a vatru su dovodili u blisku vezu sa kosmičkom energijom i dahom ći. U osnovi svakog stvaralačkog i kreativnog zanosa, stajala je Vatra koja je u sebi sabirala kreativne moći Vaseljene. Međutim, ona poseduje i veliku moć razaranja, uništenja, sagorevanja pojavnog sveta. Otuda su Sunce, feniks i vatra bili kako predmet želje tako i predmet najdubljih strahova od kosmičkih sila. Boje su u Kini uvek korišćene u vezi sa specifičnim kontekstom i svrhom. One nikada nisu bile puke apstraktne predstave. Šang rituali govore da boja nije bila slučajni fenomen, već važan simbol i sastavni deo rituala Kineza onog vremena. Zanimljivo je da su bele, crvene i šarene životinje češće žrtvovane u  kultu predaka, dok su crne ovce isključivo bile žrtvovane u ritualima za prizivanje kiše. Životinje žute boje posebno su bile namenjene demonima stranog sveta ili božanstvima Zemlje.  
 

Simbolizam boja tog razdoblja će jako uticati na raspored boja u čuvenoj kosmološkoj teoriji o Pet evolutivnih faza ili Pet elemenata. Koncept „pet boja”, koji je ustanovljen verovatno posle 6 v. p. n. e. na osnovu Pet evolutivnih faza Vaseljene, kaže da je boja centralna za identifikaciju  Pet evolutivnih faza i da se ona javlja kao vezivna nit vaseljene (neba), prirode (zemlje) i sveta (čoveka). Po ovoj slici sveta imamo da je: crna boja – voda, bela boja – metal, crvena boja – vatra, žuta boja – zemlja i plava boja – drvo. „Pet boja” kao izraz pominje se u spisima: Knjiga Šanga, Rituali dinastije Džou, Lao Ci, Šuđing, itd.
 

Teorija Pet evolutivnih faza boje vidi kao odnos tri sveta: kosmos/nebo – svet/čovek – priroda/zemlja. Kineska konceptualizacija boja povezuje ih sa esencijalnim elementima, predmetima, delovima tela, zvukovima, stranama sveta, ukusima, itd.
 
Pet evolutivnih faza
 
Evolutivne faze:         drvo                 vatra                  zemlja                metal               voda

Boje:                           zelena               crvena                 žuta                   bela                  crna

Pravac:                         istok                  jug                   centar                zapad               sever

Planete:                     Jupiter               Mars                Saturn              Venera             Merkur

Enegrija:                generativna    ekspanzivna     stabilizujuća      skupljajuća      čuvajuća

Ukusi:                         kiselo                 gorko                 slatko                ljuto                 slano
 

Način na koji su kineske boje dobijale svoje ime je jako zanimljiv. Najtananija sedimentacija boja se sretala u kineskoj industriji izrade i bojenja odeće, to je razlog što mnoge reči za boje u kineskom jeziku kao radikal (deo koji upućuje na smisao) imaju piktograf za svilu (丝, 系, 纟, 糹).
 

U kineskom jeziku drevnog razdoblja, brojne reči su se odnosile na crvenu boju. Kineski istraživači napominju da je bilo oko 75 različitih karaktera čije je značenje bilo crveno. Većina je ukazivala na neku konkretnu stvar – najčešće svilu, biljke, životinje, insekte, itd. Najraniji karakteri za crveno su bili džu (zhu 朱, verovatno 820. g. p. n. e.) i či (赤 chi, oko 770. g. p. n. e.) . Ako pogledamo stare kineske spise, kao što su: Knjiga Šanga, Rituali Džou, Klasična knjiga pesama, Meng Ci, Sjun Ci, Čuang Ci, Mo Ci, lako je uočiti da se u njima za crvenu boju najčešće koristi karakter či 赤. Na komadima proročanskih kostiju karakter chi  je pisan tako da se sastoji iz dva slikovna elementa – ljudske figure i vatre. U kasnijim ispisima dinastije Džou (775-221. g. p. n. e.) on je gotovo identično pisan, uz određene stilizovane modalitete u ispisu. Sa razvojem kaligrafskih ispisa kineskog pisma, došlo je do transformacije jednog njegovog dela, naime, slika čoveka se promenila u sliku za veliko, dok je vatra ostala ista. U najranijem etimološkom rečniku O značenju kineskih karaktera, Sju Šen (Xu Shen 许慎, 58-148. g. n. e.) kaže: „chi 赤 je boja juga; komponovana je iz dva dela: veliko i vatra.”[1] Po prirodi karaktera, on ga svrstava u huiyizi, što je vrsta karaktera u kojima su grafički elementi tako kombinovani da direktno upućuju na smisao i značenje. To bi u ovom slučaju bila vatra, koja je Kinezima bila prva asocijacija na crvenu boju. Najverovatnije je to karakter koji se upotrebljavao u ritualnim igrokazima u slavu Sunca. Pominje se i crveni konj (chi ma 赤马), kao žrtvena životinja.
 

Zhu 朱 je takođe označavao crvenu boju. Piktografski on je predstavljao korenje drveta vatre, koje se videlo na putu, zemlji. Sastavljen je od dva dela, jedan je drvo, a drugi je broj jedan. Izvorno značenje karaktera zhu je bilo crveno drvo, vatreno drvo. Imao je i značenja: svetlotamno crveno, crveni predmeti, crvenkasti pesak, prezime klana, itd. Ovaj naziv za crvenu boju se vezuje za mitsko kremen drvo, koje je po verovanju Kineza imalo moć da daje vatru.
 

Kineski naučnici su utvrdili da je kineska reč koja danas označava crvenu boju, hong 红 (svila + fonetski deo 工), prvi put u tom značenju upotrebljena 450. g. p. n. e. i to u Besedama koje se pripisuju Konfuciju. U prvom etimološkom rečniku Kine, Shuowen jiezi (II vek), sabrano je više od 60 reči koje imaju značenje neke boje. Za crvenu boju se javljaju 24 reči-karaktera. Najčešće je u upotrebi bilo oko pet karaktera-reči.  To su: chi 赤, zhu 朱, hong 红, yin 殷, zhe 赭. Oni su govorili o različitim bojama u okviru „porodice crvene boje”.
 


 
Kada ovu tabelu crvenih boja u okviru „porodice crvene boje” gledamo sleva na desno, imamo sledeći redosled:
 
                                    hong 红 (bledo crvena),

                                    zhe 赭 (zagasito crvena),

                                    chi 赤 (svetlo crvena),

                                    zhu 朱 (tamno crvena) i

                                    yin 殷 (mrko crvena).

 

Ako se podsetimo da je bilo 24 karaktera-reči za crvenu boju u kineskom jeziku do drugog veka naše ere, onda na osnovu opisa za najčešćih pet crvenih boja možemo zaključiti da su Kinezi znali za 24 nijanse crvene boje.  Teško da bi se za sve njih mogli pronaći ekvivalenti u drugim jezicima.
 

Kineski naučnici su na osnovu pregledanja klasičnih spisa kao korpusnog uzorka (ovde se misli na klasična dela kao što su: Knjiga pesama, Knjiga dinastije Šang, Besede Konfucija, Knjiga promena, Zapisi filozofa Mencija, Džuang Cija, Lao Cija, itd., ukupno 14 spisa), utvrdili da se reči za crvenu boje javljaju u ovom odnosu:
 
                                    chi 赤 192 puta, što je 49,6%;

                                    zhu 朱 101 put, što je 26,1%.

 

Dakle, na osnovu frekventnosti karaktera za crvenu boju, u klasičnoj kineskoj literaturi, najčešće je korišćen karakter chi 赤. Karakter chi se već u zapisima na kostima životinja javlja u većem obimu (XIII vek stare ere), dok se karakter zhu pojavio kao frekventan u periodu Zapadne dinastije Džou (VIII vek stare ere). Iako su ove dve reči sinonimi, obe znače crveno, očigledno je da je njihova upotreba bila različita. U najranijim kineskim spisima ni jednom se ne javlja karakter hong, koji se u savremenom kineskom jeziku koristi kao reč za crvenu boju. Tek negde od dinastije Han (II vek nove ere), uporedo sa karakterom chi počinje da se koristi i karakter hong (pomešane crvena i bela boja) za crvenu boju. Hong se u prvo vreme upotrebljavao da označi bledocrvenu boju svile i nije bio poseban termin za boju, već pre svila određene obojenosti.
 

U kineskom jeziku hong je reč koja označava crvenu boju. Ona je bogata semantičkim sadržajima i može da oblikuje brojne druge reči i izraze, čineći je jednom od najčešće korišćenih reči za boju u kineskom jeziku. Hong je prvo upotrebljavana da označi svetlocrvene proizvode od svile. To nam govori da je njeno značenje tek u svom produženom smislu, postalo reč za crvenu boju. Ova reč se koristila prvo da opiše boju kroz predmet. Međutim, ona je danas jako fleksibilna, odnosno njena proširena semantička značenja su veoma zanimljiva. U tom kontekstu ona može imati i drugu produženu ili simboličku upotrebu, tako da se hong često vezuje za proslave, srećne događaje, uspeh i prosperitet.
 

U prvom etimološkom rečniku Kine O značenju i tumačenju karaktera, stoji da je hong boja koja u sebi sjedinjuje crvenu i belu boju. To ide u prilog tezi da chi 赤 i hong 红 nisu ukazivali na istu crvenu boju. Potvrdu da je hong izvorno opisivalo svilu crvene boje, nalazimo i u rečniku „Etimološko poreklo karaktera/reči koji se najčešće koriste u starokineskom jeziku” (Gu Hanyu changyongzi ziyuan zidian 古汉语常用字字源字典). I drugi kineski rečnici govore da je hong bilo platno obojeno u crveno. Jasno je da se hong nije odnosilo samo na boju, već se u kognitivnoj predstavi Kineza, ovaj karakter istovremeno vezivao i za određenu stvar, predmet (svilu, platno). Tek kasnije se hong odvojilo od direktne veze za predmete i stvari, i počelo je da igra samo ulogu koja se odnosila na crvenu boju.
 

Hong se odnosilo na neki crveno obojen predmet, koji se iz konteksta dao jasno definisati. Pošto je takvih stvari i predmeta bilo jako puno, prirodno je da se u početku hong odnosilo na crvenu boju različitih nijansi. Tako je moguće hong prevesti kao: roze, jarko crveno, crveno kao krv, itd. Negde od dinastije Han, hong 红 počinje da menja karakter/reč chi 赤 za crvenu boju. Ali je nastavilo da igra i ulogu obojenih stvari, predmeta. Tako da su se obojena i ukrašena ženska odeća i nakit opisivali sa hong, što je uticalo da se u prenesenom značenju i lepa osoba (obično žena) takođe opiše sa hong. Kineski istraživači su podeljeni u mišljenju kada je hong u potpunosti zamenilo chi u značenju crvena boja. Preovlađuje mišljenje da se to desilo u osmom veku naše ere.
 

Svest da ništa nema svoju boju dok se ne osvetli, sunce, kao osnovni izvor svetlosti, toplote i života, postavlja u sam centar našeg sveta. Obožavanje sunca u Kini prisutno je od neolitskih vremena. Zato ne čudi što je crvena, primarna boja za Kineze, od samih početaka vezana za sunce i njegovu svetlost, za vatrene iskre i krv. Danas se u Kini crveno uzima kao nacionalna boja. Imamo crvenu zastavu, crvene lampione, crvene kuplete, crvene čvorove za sreću, itd., i crveno je boja života, sreće, toplote, povoljnih događaja. Kada se nešto slavi, ukazuje poštovanje ili kada se neko hvali, crvena boja je nezaobilazna. Crveno je simbol razdraganosti. Praznik proleća i slični praznici, ne mogu bez crvenih lampiona i crvene odeće. Crvena boja ukazuje na sreću i radost venčanja. Mlada se zove hong niang 红娘(crvena dama- srećna gospa). Od zvanica na venčanju mladenci dobijaju hong bao 红包 (crveni koverat u koji se stavi novac), kao izraz dobrih želja. Kada se rodi dete služi se hong tang 红糖 (crvena bombona) i hong dan 红蛋 (crveno jaje). U revolucionarnom periodu Kine (1966-1976), javljaju se izrazi: hong jun 红军 (crvena armija), hong qu 红区 (crvena teritorija), hong xin 红心 (crveno srce – lojalnost partiji), hong bao shu 红宝书 (Mala crvena knjižica-citati Mao Cetunga), itd. U kombinaciji sa određenim emocijama, javlja se: hong lian 红脸 (crveno lice), koje ukazuje na osećanje neprijatnosti, stida ili ljutnje. Beiđinškoj operi, hong lian-crveno lice nosi značenje lojalnosti, poštenja, hrabrosti i velike plemenitosti. Kao boja koja lako privlači pažnju, ona se koristi i da ukaže na opasnost, hitnost nečega ili oprez. Tako u kineskom jeziku imamo reč 红绿灯 hongludeng (crveno-zeleno-svetlo) koja označava semafor.
 

Crveno se u kineskom jeziku i kulturi vezuje za vatru, Sunce, pticu feniks. Crveno nosi svoju emociju: crveno je toplo, aktivno i uzbudljivo. Ono se vezuje za jaka i živa osećanja, kao što su: ljubav, uzbuđenje, bes, zbunjenost, stid. Poseduje svoj psihološki sklop kojim vladaju: moć, energija, značaj, važnost, pobeda, dominacija, opasnost. Kultura ponašanja crvenog se da opisati kao: dobra sreća, slavlje, prosperitet.
 

Već smo videli da se crvena vezuje za sreću, blagostanje, slavlje, uspeh. S druge strane, bela boja se u Kini vezuje za smrt i odlazak s ovog sveta. Naime, crvena i bela boja upućuju na dva važna događaja u životu čoveka. Hong, nosi smisao crvenog događaja i direktno upućuje na venčanje, a bai, nosi smisao sede kose i direktno upućuje na starost, a indirektno na smrt. To se najbolje vidi u izrazu hong bai xi shi 红白喜事, koji se može prevesti kao: „venčati se i živeti sve dok smrt ne rastavi”. Ili recimo idiom 红白大事 hong bai da shi, bukvalan prevod crveno-belo-veliki događaj, tačnije venčanje i sahrana, ukazuje na srećne i tužne događaje u životnom ciklusu. Ali, hong bai, kao jedan reč, može da znači i lepo, divno. U kineskom se javlja i izraz hong tou bai fa 红头白发  (creveno – glava – belo – kosa) koji znači „ljudi u godinama sjajno izgledaju”; ili xiao bai zhang hong 小白长红 (malo – belo – porasti – crveno), u značenju „raznobojno cveće.”
 

Kinezi često crvenu i zelenu boju vide kao par. Veze između njih jesu etimološke prirode, ali se ne tiču toliko boja, koliko materijala na kojem su i jedna i druga boja bile najprisutnije, a to je svila. Kada se pogleda ispis karaktera za crvenu i zelenu, lako je uočiti da su radikali, delovi karaktera koji određuju smisao reči, piktografi koji predstavljaju svilu.
 

Rečnici kineskog jezika obično navode oko 24 primera leksema u kojima se ogleda veza crvene i zelene. Tako imamo idiome:
 
hong nan lu nu 红男绿女 (crveno – muškarac – zeleno – žena); mladići i devojke obučeni u prelepu odeću

hong qing lu yi 红情绿意 (crveno – emocije – zeleno – smisao) predivan prolećni ambijent

hong deng lu jiu 红灯绿酒 (crveno – lampioni – zeleno – piće); bogat i ispunjen noćni život

liu lu hua hong 柳绿花红 (vrba – zeleno – cveće – crveno); opisuje predivan prolećni ambijent

da hong, da lu 大红大绿 (veliko – crveno – veliko – zeleno); jaka obojenost, jarkih boja
 

Tu se za crveno vezuju naklonost, sviđanje, toplina, itd., a za zeleno, životni elan, spokoj, mir, itd. U prenesenom smislu, i crveno i zeleno se odnose na istu atmosferu, koju detaljnije opisuju i upotpunjuju. Uglavnom se vezuju za: boje, cveće i dobar izgled.
 

Crveno se u kineskom jeziku često koristi da opiše boju lica. Razlog za to je što se osećanja i emocije često reflektuju na našem licu, tj. utiču na promenu boje lica. Na primer:
 
            mian hong er re 面红耳热 (lice se zacrvenelo uši zagrejale)

            lian hong er re 脸红耳热 (obrazi crveni, uši tople)

           hong guang man mian  红光满面 (sjajno crveno prekrilo lice)

Sva tri izraza nose značenje postideti se, posramiti se, pocrveneti od stida.
 

U kineskom jeziku se često može videti reč yanhong 眼红 (crvene oči), koja se može prevesti kao „oči su se zacaklile”. Naime, kada neko vidi nešto do čega mu je stalo, ili što jako želi, kao u slučaju izraza jian qian yan hong 见钱眼红 (kada je video novac, oči su mu se zacaklile/zacrvenele), ukazuje da je značenje izraza yanhong nešto što se vezuje za pozitivna osećanja i emocije.
 

U drugom slučaju, ova ista leksema yanhong, ukazuje na bes i ljutnju, kao u primeru chou ren jian mian, fen wai yan hong 仇人见面, 分外眼红 (kada vidi onoga koga mrzi, oči mu se zacrvene/zakrvave). Ova polisemičnost poziva na krajnju obazrivost u određivanju koncepta i značenja crvenog, jer se puno puta smisao može ispravno razumeti samo ako povedemo računa o kontekstu i ambijentu u kojem je određena leksema, koja u sebi ima reč crveno. Još jedan izraz opisuje bes, ljutnju kroz boju lica, to je lian hong bozi cu 脸红脖子粗 (crvenog lica, ogrubelog vrata). U grupu izraza koji opisuju čovekovo raspoloženje, imamo i izraz hong qi yan jing, bu ren ren 红旗眼睛,不认人 (oči su mu se zacrvenele kao zastava, ne poznaje nikoga), naime, toliko je besan da ne vidi nikoga oko sebe. Mi često kažemo obnevideo je od besa.
 
Daćemo još nekoliko primera za metaforičnu, proširenu upotrebu reči hong:
 
hong ren 红人crvena osoba (poznata osoba)

zou hong yun  走红运- kretati se u pravcu crvenog (posrećiti se)

hong huo 红火- doslovno: crvena vatra (uspeh nekoga se širi, cveta, rasplamsava poput vatre)
 
Iz starokineskog jezika imamo lekseme, koje su isto tako dobri primeri:
 

zhu men 朱门crvena vrata, u značenju u crveno ofarbana vrata, ukazivalo je na visoko pozicioniranog činovnika i plemića.
 

zhu lun 朱轮crveni točkovi, u značenju u crveno ofarbana zaprežna kola, u kojima su se isključivo vozili službenici petog ranga dinastije Tang (618-907).
 

Pozitivan naboj karaktera za crvenu boju hong (lako, bez problema, uspešno, dobrodošlo), učinio je da se on i danas često sreće u laksemama kineskog jezika. Na primer:
 

kaimen hong 开门红 (čim smo otvorili vrata ušli smo u crveno), govori da se u učenju, poslu, životu od samih početaka ili u toku jedne godine ostvarilo puno uspeha;
 
man tang hong 满堂红, uspešan na svakom polju ;
 
chang lianhong 唱脸红, pevati rolu „crvenog lica”.
 

U poslednjom primeru je jasan uticaj kineske opere, jer su lica koja su nosila maske bojene crvenom bojom bila poštena, ispravna. Ovaj izraz se često koristi da označi nekoga ko u jako nepovoljnim okolnostima ili u teškoćama, ostaje dosledan i ispravan u svom ponašanju i delovanju.
 

Zanimljiva je i upotreba crvenog u značenju sreća, dobra sudbina. Na to ukazuju sledeći izrazi:
 

san yue de taohua – hong bu liao ji tian 三月桃花 – 红不了几天,  bukvalno: cvetovi breskve u martu, neće dugo biti crveni. U prenesenom smislu, dani nečije sreće su na izmaku i nije preostalo još puno veselih dana. Isto značenje ima i izreka:
 

ri luo xi shan – hong bu guo yi hui er 日落西山 – 红不过一会儿,  sunce zalazi za zapadnu planinu – neće još dugo biti njegove crvene svetlosti, tačnije, nije preostalo još puno srećnih dana.
 
Crveno opisuje i lepotu cveća. Na primer:
 

ren you qian nian yu, hua wu bai ri hong 人有千年誉, 花无百日红, bukvalno,  čovek može imati sreću hiljadu godina, ali cveće ne može ni sto dana biti crveno, u slobodnom prevodu to bi značilo da čovek može dugo biti srećan, dok cveće ne može dugo ostati lepo; ren wu qian ri hao, hua wu bai ri hong 人无千日好,花无百日红, bukvalno, čovek ne može hiljadu dana imati dobre dane, cveće ne može sto dana biti crveno, odnosno, čovekova mladost brzo prolazi, latice cveća opadaju u trenu.
 

Da bi razumeli jedni druge, neophodno je kombinovati znanje jezika i znanje kulture. Tek je na ovaj način moguće uspostaviti smisleni razgovor. Termini za boje su od izuzetnog značaja u međukulturnoj komunikaciji. Recimo, ukoliko smo u mogućnosti da shvatimo sve apekte značenja crvene boje za Kineze, biće nam jako olakšana komunikacija sa njima. Sa druge strane, punim razumevanjem prirode boja i smisaone dimenzije njihovih reči, bitno se pojednostavljuje put ka rasvetljavanju brojnih mitskih, religioznih i filozofskih istina.
 

Ukoliko posebno obratimo pažnju na komunikativnu ulogu crvene boje u kineskom jeziku  mogu se izdvojiti:
 

Emotivni uticaji ‒  crveno je toplo, aktivno i uzbudljivo. Vezuje se za jaka i živa osećanja, kao što su: ljubav, uzbuđenje, bes, zbunjenost, stid.
 

Psihološke asocijacije ‒ moć, energija, značaj, važnost, pobeda, dominacija, opasnost. Ali ovo je boja koja takođe stimuliše agresivnost i nasilje.
 

Kulturološko značenje ‒  dobra sreća, slavlje, prosperitet, uspeh.
 

Boja se ispoljava u svemu što vidimo i oduvek je bila važan deo našeg života. Nema lepih i ružnih boja, ima samo lepih i ružnih kombinacija boja. Njeno slaganje sa okolinom, sa drugim bojama, u oku posmatrača izaziva određena osećanja, prija ili ne prija oku.
 

Boja se ne može meriti, ona nije svojstvo fizičkog sveta, ona je psihički doživljaj izazvan fizičkim nadražajem. Ona je stvar percepcije i subjektivne interpretacije, ona je svetlost koja je ušla u naše oko, osvetlila i obojila naš mozak. Boja je najdublja izluzija naših života, ona je želja da se crno-beli svet učini prihvatljivijim, podnošljivijim, srećnijim. Boja je pokušaj da se, na jedan poseban način, progovori o prirodi stvarnosti kojoj pripadamo i o njenom smislu.
 
Sara Komosar
 

[1] Originalni naslov dela: 说文解字, Sju Šen (许慎), Istočna dinastija Han (25 — 220. g.n.e.), str 212.



KURS KINESKE KULTURE

OTKAZUJE SE PREDAVANJE
26. juna 2017.
Odnos tela i duše: kineska priča
prof. Radosav Pušić

Prijavite se za newsletter ______________________________

Kineski jezik i kultura ______________________________